Marketing
14.5.2005.
Prije dvije godine bila sam zaprošena :))) od bivšeg dečka! Vratio se iz Ri za vikend i ja sam, po svom običaju, došla k njemu. Vratili smo se iz grada i bili gore u sobi. Stajao je kraj prozora i taman kad sam htjela mu reć da idem na wc on meni: 'E da, htio sam ti još nešto reć', okrenem se, a on drži kutijicu s prstenom....klekne....ja luda, zaprepaštena, 
iznenađena...i pita me lik:
'hoćeš li se udati za mene?' ili je bilo 'hoćeš li mi biti žena?' ili je čak možda 'mislio sam...dal bi se htjela udati za mene?'...hmhm...nešto od toga troje je bilo.
Glas mu je drhtao, gledali smo se u oči i dok je u neizvjesnosti čekao moj odgovor, ja sam razmišljala što da mu kažem, ako mu kažem 'ne', znam reakciju(mamin sin), ako kažem 'da' bit će sretan, al ja sam znala da se neću za njega udati...ali prsten mi se sviđao i rekla sam 'da'. Bio je presretan
, plakao je...a prsten je bio prevelik
i već te iste sekunde sam razmišljala kako ću jednog dana pokazat unukama svoj prvi zaručnički prsten i pričat svoju priču...poslije smo se ljubakali i hmhm
...kako to već ide....i tek kasnije sam otišla na wc.
ali plakao je i pričao mi sve što ga je mučilo i što mi do tada nikad nije govorio...otvorio mi se...ma peder jedan gadni
Post je objavljen 14.05.2007. u 09:49 sati.