Marketing
Viktor Jerofejev: "Enciklopedija ruske duše" (1)
VUČJE VISOKO
Ja bih ispred svakog javnog nužničkog ulaza obesio andrejevski barjak. Neka se vijori. A na zidu - ikone i potret predsednika. Video sam mnoge čudesne nužnike, i svi su na ovaj ili onaj način neefikasni, i potajno demaskiraju filozofsku taštinu Zapada, ali nikada se nisam susreo sa takvim vizantijskim čudom, kao u Vučjem Visokom. Tamo pregrada između muškog i ženskog odelenja ne ide od poda, nego odozgo, s plafona. Glave se ne vide, a sve ostalo - kao u izlogu. Sede žene svih godišta, poređale se i zdušno se olakšavaju, onako gologlave. Gaće, anatomija, vetrovi i tok-šou. Neko puši, neko čita novine, neko razglaba o najnasušnijem, a neko se prosto pasionirano napinje, zaboravivši na sve. Erotski teatar, gluvari kolko te volja, mada, iskreno rečeno, dobrano bazdi. Izađosmo odatle i rešismo da dalje i ne putujemo. Zašto bismo? Kod nas je ionako sve pasionirano, do vrše.
Post je objavljen 14.05.2007. u 00:58 sati.