Povijest se ponavlja... I opet ista priča. Mogla bih imati indijansko ime. „Ona Koja Ne Uči Na Greškama“.
„Opusti se
I uživaj
Nemoj da nam sada
Kvariš doživljaj“
Tutti fruti
I tako ignoriram ogorčenu djevojćicu u sebi koja me očajnićki želi zaustaviti iako obje znamo da joj to neće uspjeti. I prečujem sve njene molbe i vapaje. A znam da je u pravu. Jer na kraju obje patimo.
Ali ipak je ne slušam. I odigram ulogu osobe koja točno zna što želi. Jebena femme fatale.
Nakon svega ogorčeni curičak se skoro ne oglašava. Tek onoliko koliko je dovoljno da šapne „rekla sam ti.“
Znam. Oprosti. Neće se ponoviti. Ovaj put više ne.
Post je objavljen 12.05.2007. u 20:46 sati.