8:40
Kasnim u školu……..
9:10
«Gospođice LaFaire, ovakvo ponašanje je totalno neprihvatljivo! Kasnite na prvi dan škole………..»
«Da,da,da, ostajem sedmi sat.» Sasjekla sam je u korijenu. Htjela sam još dodati: profesorice Guzica Fox. Samuele joj je dala taj nadimak. Foxguza predaje matematiku. Zaobišla sam njen bizaran stas i uputila se među zadnje klupe. Tamo su sjedile Sarah,Nikita, Samuele,Amy,Keira,Leda i Melody. S njima nikad nije dosadno.
Izgleda da Foxguza još nije završila svoj monolog jer kad sam sjela nastavila je:
«Umjesto da se baviš glupostima, Lori, bolje se pobrini da ne dobiješ jedinicu iz vladanja već prvi dan.»
Da,da,da. Opet ista priča, samo zato što smo živahne.
15:15
Škola gotova.Sarah, Melody,Keira,Amy,Leda,Nikita,Samuele i ja (čitaj :EKIPA ili fantastična osmerka) idemo kući i cerekamo se putem.
«Lori se ne gadi na to,» rekla je Leda.
«Ne gadim se na što?» upitala sam.
«Na uzimanje žvakaće iz tuđih usta,» reče Melody.
«Fuuuuujjjjj!!!» Nikita i Samuele će u isti glas.
«Dajte mi svoje……» rekla sam izazivački i pružila ruku.
«Nećeš valjda…..» Keira je bila zgrožena.
Samuele i Nikita su mi dale žvakaće.Stavila sam ih u usta i prožvakala.
« Ti sad žvačeš njihove žvale, rigotine, bljuvotine, sluz………..»započela je Amy.
Sve smo popadale od smijeha.
«Moram do trgovine.» rekla Keira.
Mi smo je pričekale ispred,još uvijek umirući od smijeha.
A tada…..iz trgovine je izašao TGTBT, odnosno Michael. Izgledao je super. Nikada ne bih rekla da ću se zanimati za tipa ošišanog na nulu.
«Što je tako smiješno cure?» pitao je svojim macho glasom.
Leda je stala ispred njega.
«Lori može uzeti žvakaću iz tuđih usta.» rekla je pretjerano ushićena glasa. O moj Bože.
Ne znam što me obuzelo. Zamijetila sam da i on ima žvaku pa sam mu prišla i ispružila ruku. On je prinio MOJU ruku SVOJIM usnama i izvadio žvakaću, kratko okrznuvši SVOJIM usnama MOJE prste. Stavila sam je u usta.
«Sad ti meni daj svoju.» rekao je prepredeno. Obrnula sam postupak. Cure su nas gledale kesereći se.
«Hajdemo, gotova sam.» obavijestila nas je Keira.
«Bok.» rekao je Michael i namignuo mi. NAMIGNUO!
17:00
Sarah zove.Uspaničena.
«Tulum sutra navečer!!! Kod one Johnsonice.Pozvala nas je u zadnji čas.I pogodi što! Jade će biti tamo, za Michaela ne znam. Ja i Jade……»
Pustila sam je da govori.
«Lori,» čula sam njen glas kako progovara iz slušalice,pa sam je opet primakla uhu.
«Nisi valjda uokvirila onu njegovu žvakaću?»
19:15
OBOJILA SAM KOSU U CRNO!
Ne trajnom, color-šamponom. Ne mogu vjerovat da su mi starci to dopustili.
Čudno se osjećam, sa tamnoplave boje na crno.Ali izgleda mrak.
Zvala sam Samuele. Nema je kući,javila se sekretarica.
«Stan obitelji Rose….»
Opet ista stvar. Bolni trzaj na riječ Rose. Zbljuv,Rose….pitam se što to znači..i zašto tako bolno reagiram na te riječi.
20:00
Mama me šalje da bacim smeće. Ne mogu vam opisati koliko mi se ne da sada ići do kraja ulice i natrag.
Brže-bolje sam izašla. Kontejner se nalazi tik do parka sa klupicama.
Ubacila sam smeće u kantu. Začula sam korake iza sebe.Tamna sjena mi se približava.Nisam se usudila pomaknuti ni milimetar. Sjena je pružila ruku da me dotakne. SAD!Vrijeme je za akciju. Okrenula sam se strelovitom brzinom i pukla sjenu nogom tamo gdje najviše boli.
20:30
Isuse.Moj.Bože.
Bio je to Michael.
«Dovraga!» zgrčio se od boli.
Je li potrebno naglasiti da sam se osjećala kao najveći idiot svih vremena?
«Oprosti, Michael. Mislila sam da…..»
«Nema veze.U svakom slučaju,imaš dobre reflekse.» rekao je smiješeći se.
Sjeli smo na klupu. Michael je još jaukao. Ja sam bila jako crvena u licu.
«Pa nadam se da nećeš postati neplodan ili slično.» rekla sam prije nego što sam shvatila što govorim.
«Stvarno si opasna.» rekao je i pogledao mi kosu.
«Opa. Nismo više zlatokosi?»
«Baš zbog tog nadimka.» rekla sam, «što ti radiš ovdje?»
«Iskrao sam se iz kuće da zapalim. Mojima baš i nije drago što pušim.»
Puši.
«Pušiš li ti?» pitao me je.
«Ne.» Prvi put kad sam povukla dim kašljala sam punih pet minuta.
Zazvonio mi je mobitel. Ton zvona mi je Akonova pjesma: «I wanna fuck you.»
Sranje. Opet sam crvena,a Michael se smije i pjeva.
«Gdje si ti više?» moja –mamasita-.
«Evo, stižem, srela sam Keiru pa smo se zapričale.» bezočno slažem.
«Moram ići.» kažem Michaelu.
«Pa bok onda, zlatokosa.» reče on tiho.
Okrenula sam se i otišla, iako bih za sve na svijetu ostala tamo sjediti s njim.
P.S. imam zadatak za vas. Možete li mi napisat što vam se sviđa kod mojeg pisanja i ono što vam se ne sviđa? To me zanima da ispravim greške. Ostavite u komentaru……..i dajte malo više komentara….J ….možete vi to…
evo vam link još jednog moga bloga o Wentworthu Milleru,pa mi ostavite par komentara....tek sam ga napravila
Post je objavljen 11.05.2007. u 14:01 sati.