Kumulonimbus mi zaklanja sjećanje
Na Škrabinac i mrtvog psa Morisa
Koji je poginuo
Od puščanog zrna najamnika
Što ga posla moja baba
Trulio je dolje na dnu provalije
Još samo nekoliko pramenova
Njegove crne dlake je svjedočilo
O pasjem rodu sa jednim okom
(netko mu je elektrodom izbio pola očiju
dok se jadnik gostio u tuđem kokošinjcu)
I jedan lanac je do kosti bio izjeden
pod naletom hrđe (željeznog hidroksida)
Obilazio sam tog mrtvog psa
u godini kada je stradalo Skoplje
I jednom sam spuštajući se
Uganuo nogu
Lovac ga bezdušno odvede
I u samoći umori iz potaje
Oh Morise da me bar nisi gledao
Sa onim preostalim okom
Dok ti je drugo curilo niz njušku
Post je objavljen 11.05.2007. u 01:30 sati.