Svi se mi ponekad osećamo sretno,zar ne?Ujutro se probudimo,ah vani je divan dan.Kava je baš po vašem ukusu.Odlazite na radno mesto ili školu i kolege se super odnose prema vama.Sve je nekako jebeno presavršeno i sjajno.Ali vas boli uvo.Vi s osmehom od uva do uva prelazite ulicu.I šta se desi?Udari vas kamion.Malo ste izlomljeni.Završili ste u bolnici i bićete u zavojima jedno 3 meseca,dobro 2...Sve nešto lepo i savršeno ne postoji,zato postoje kamioni(ili neke druge stvari) da vas na to pocete.
Tako je bilo i meni,eto baš danas.Ustanem se lepo,lako pun elana.Pustim omiljene pesme i polako dolazim sebi.Umivam se,potpirem čmar,stavljam parfem...Ah,kako lep početak dana.Danas sam dežurni tako da mozak bye bye.Malo sam nešto učio,onako radi reda,da ne ispadnem iz kolotečine svakodnevnice.Polako se spremam za školu,fino ručkam.Sav happy ko da me crnac naguzio.Odlazim u školu,naravno pazim da me kamion ne pogazi...
Odem do prijatelja i uspešno mu namestim nešto na kompu.Ma dan jebeno savršen.Ali ne.Nemože to tako po zakonima "Balkana".Nešto te mora usrat.Lapeći tako i kao dežurajući,ogladnim.Razmišlajući šta bi mogo pojest,odem u pekaru.Već zamišljam i sline mi cure.Masan,žut,topao + bela tečnost uz koju ga gutam.Burek sa sirom i jedan jogurt,o tome maštam(da ne bi došlo do zabune).Miris odavaše da sam sve bliže pekari.Uđoh unutra,pozdravih trgovkinju koja dobro pozna moj želudac.I šta sam ugledo?Šta sam ugledo?Tepsija gde stoje bureci masni je prazna! Nooooooooooooo! Shvativši moju tragediju,reči tiho puna saosećanja:"Nema više,bureka."
Zašto,kako,ko i gde se sad masti mojim burekom? šmrc...
Rastužen,uze neka dva jeftina i zagorela lisnata testa sa viršlom i ko mokrom čarapom udaren napustih pekaru...
Dan nemože biti savršen,znajte to.Nešto vas uvek usere!
Post je objavljen 10.05.2007. u 23:03 sati.