Neki dan sam pricala na msn-u sa svojom frendicom...
Kad sam ju pitala sta radi, rekla je da se reže....
Tada sam se zapitala... ZAŠTO?? Koliko se toga lošeg mora čovjeku dogoditi da se ide rezat.... U njezinom slučaju je to bio strah od života... Barem je tako ona rekla...
Onda sam se ja malo zamislila, i skužila da cura zapravo nije luda ako se boji života...
Shvatila sam da i u meni postoji veliki strah od života...
Bojim se onog što me čeka... Bojim se da neću uspjeti sama.... Zapravo, bojim se da ću ostat sama... Bojim se samoće.... Što ću ja kada svi moji umru??? Što ću ja ako ne budem imala nečiju potporu? Što ako ne budem znala što dalje? Na tisuće se pitanja gomilaju u meni....
Najsretnija bih bila da ljudi ne umiru.... Da će naši voljeni uvijek biti uz nas.... Da naši voljeni nikad ne umru......
Najviše od svega se bojim samoće.....
Ne želim biti od onih ljudi koje, kad uđu u svoj stan, ne dočeka nitko.... Kada se nemaš kome veselit....
Kada ti je svaki dan isti.... NE ŽELIM TO.....!!
Bojim se da ću biti nevoljena.....
Kada na ulici vidim mladi par i po sjaju u njihovim očima vidi se koliko se vole.....
Ali, neki ljudi ne dožive to.... Neki ljudi ostaju nevoljeni sa strane suprotnog spola.......
Bojim se da neću imati s kim podijeliti svoju sreću, da neću nekoga moći usrećiti......
Ma, zapravo, svega se bojim......
Ali opet, bojim se da neću doživjeti toliko dugo da naučim živjeti.....
Bojim se da mi se nešto ne dogodi... Da se ne razbolim..... Da prekinem svoj život.....
Užas.... Ali, ne daj Bože.....
Ali ipak, život ima i pozitivnih stvari.............. I ja želim proživjeti svoj život kako najbolje znam......
Post je objavljen 10.05.2007. u 19:07 sati.