Najdraži pozdrav mi je 'DOBRO JUTRO' ali pošto je jutro već odavno prošlo to mi više ne pali. Zato dobar dan,ali koliko je dobar,o tome se da malo dulje raspravljati. Prvo i osnovno što mi je pokvarilo dan je što mi se javio neki hendikep koji nema veze s mozgom i onda mi sere na MOM,tj,našem blogu! Ti,kome je upućeno ovo, a prepoznat ćeš se, drž se dalje od mene i želim ti brz i bezbolan oporavak. A drugo...glava me rastura već od najranijeg jutra,a kad se sjetim da PRVI sat imam fiziku,i da možda neću imat sreće još me jače zaboli.A zemljopis...predmet stvoren za Đurđu,kojeg ona obožava,a profu još više,ja se moram javit.Ali vratimo se i na Đurđu,kad već stoji tu kraj mene i gleda kaj ću napisat,zaslužuje i ona par redaka na ovom presvetom blogu...i ona je kakti Hendikep,odtud i naziv onaj ranije upućen nekome...Al ne brini,sad znaš da nisi jedini.Al moram spomenut i Petru,koja već očajnički čeka da ode u školu,očito je da ne može dugo bez svog dragog.al šta češ,svakakvih ljudi ima na ovom planetu,od čistokrvnih majmuna do prirodno poremečenih hendikepa. Đurđa poručuje svoju omiljenu poslovicu: ŽIVI BRZO UMRI MLAD,BOLI TE K**** GDJE I KAD. pozdraf od dolores i OČAJNIH KUČANICA kako su se same nazvale.
Post je objavljen 10.05.2007. u 12:27 sati.