"VRISNULA SAM OD BOLA"
Poslije izvjesnog vremena u prostoriju su poceli ulaziti i drugi cetnici.Ne znam koliko ih je bilo,ali dok sam bila pri svijesti izbrojala sam ih do devet,deset...Dalje nisam mogla.Izgubila sam se,onesvijestila.Probudili su me pucnji i vika cetnika.Cula sam viku:"Pobjeze balija..."
Kasnije sam saznala da su tada ubili moga amidzica.Za to vrijeme,dok sam polumrtva lezala u baraci,cula sam veliku pucnjavu.Plasila sam se da cetnici ubijaju jedno po jedno i da ih mrtve bacaju u rijeku.
Mene su obescastili,silovali i izmrcvarili.Tu sam provela 3-4 sata dok su se oni izivljavali na meni.Drhtala sam gola na krevetu.Nisam mogla da ustanem,da se pomaknem,a kamoli da se obucem.Dosli su poslije i naredili mi da se obucem i da idem u autobus,koji je trebalo ubrzo da krene sa ostalima.Teskom mukom sam se obukla.Izvela su me dvojica i dovela do autobusa.Tamo su bili svi osim male Emine.Njena majka
je stajala pored autobusa i molila cetnike da joj dovedu Eminu.Plakala je i molila da joj vrate dijete,koje je imalo jedva 15-16 godina.Kasnije su i nju doveli u autobus.Bila je sva rascupana i uplakana...Povezli su nas odatle dalje.U autobusu su bili:"Tuta",jedan cetnik kojeg sam poznavala,jer je radio sa mojom ocem i jos neki srpski vojnici.Bila sam sokirana i izgubljena.Nisam mogla vjerovati kakvo zlo ljudi mogu uciniti ljudima.
Dosli smo u Focu pred policijsku stanicu,gdje smo cekali nekih pola sata.Tek tada sam dosla malo sebi i shvatila,sta mi desilo.VRISNULA SAM OD BOLA,kao da me je nesto trznulo,jer majcina smrt i sve sto se sa mnom desavalo bilo je nepodnosljivo za moju psihu.Pocela sam jace vristati i cupati kosu.Zene su me molile da ne vristim jer bi nas cetnici sve mogli poubijati.Uspjeli su da me smire...
Odatle su nas odveli u FOCANSKI SREDNJOSKOLSKI CENTAR.Uveli su nas u jednu vecu prostoriju,gdje su bile postavljene spuzve i vojnicka cebad.Tu smo ostali 10-12 dana.Za nas je bio odgovoran cetnik MITAR SIPCIC.On je bio zaduzen za nas,za nasu sigurnost,a ustavri je pustao ostale cetnike da rade sa nama sta hoce,da nas zlostavljaju,ponizavaju.Za vrijeme tih 10-12 dana koje sam tu provela,mislim da nije prosla ni jedna noc,a da nisam odvedena i visestruko silovana.Pretezno me je vodio DRAGAN ZELENOVIC.Najcesce je vodio mene i Eminu.Jednom je je odveo i DRAGAN STANKOVIC ZVANI"DRAGEC".
On me je vodio sa jednim Crnogorcem u Gornje Polje,u neku garsonjeru.
Kada je dolazio,Dragan Zelenovic se uvijek derao i galamio na nas.Govorio nam je svasta i vrijedjao kao i ostali cetnici.Psovali su nam tursku,balijsku majku,pljuvali nas...Onda bi izabirali koga su htjeli i vodili sa sobom.Rekli bi nam da nas vode da im pocistimo stan,a mi smo znali sta to znaci,jer im stan nikada nismo ocistili,niti su oni znali kako izgleda ocisceni stan.
"DOVELI SU NOVINARE DA NAS SNIME KAMERAMA"
Sve je to bilo tako dok jednog dana u nasu ucionicu,u kojoj smo bile zatocene,nije usao MITAR SIPCIC i rekao da pospremimo tu prostoriju,da napravimo u njoj nekog reda,jer navodno trebaju doci neki novinari iz Beograda i sa Pala,da snime kako nas cetnici paze,hrane i njeguju,pa da svijet vidi kako nas oni cuvaju i stite...Pitala sam se od koga me to on cuva.
I dosli su novinari...Pitali su nas kako nam je tu,ko nas cuva i ko nas hrani...Dzenana je pricala sa njima kao i neke druge zene...Nisam htjela ni da pricam sa njima,ni da ih slusam.Nisam uopce htjela da gledam u kameru kad znam sta se to desava sa nama.To su bili novinari i kamere putem kojih se emitovalo na televiziji kako nam je tu bilo dobro i kako nismo zlostavljane.Danima i nocima nisam spavala.Bila sam iscrpljena i napola mrtva.Radili su sa mnom sta su htjeli.Kada bih otisla u neku kucu radi ciscenja i navodnog pospremanja,ne bi me silovao sam jedan ili dva,nego najmanje njih pet-sest.Kad se oni zadovolje i kad im bude dosta,onda su me vracali nazad.Nisam stizala da jedem,da pijem,da se obucem-jednostavno su se samo redali na meni...I poslije svega toga,neko dolazi mene da snima i da mu ja gledam u kameru i kazem kako je meni tu dobro i kako oni mene stite.
Nakon tog snimanja su nas prebacili u fiskulturnu salu.Natjerali su nas pet-sest zena da prvo odemo tamo i to pocistimo.Tamo smo zatekli pravi haos.Bilo je sve uzasno prljavo kao i u svakom prostoru gdje su zivjeli cetnici.Trebalo nam je pola dana da to ocistimo i dovedemo u nekakav red.Dali su nam strunjace da na njima spavamo.Donosili su nam da jedemo ono sto bi ostajalo od vojske,sto oni nisu mogli pojesti,prokisle makarone,lose supe,malo hljeba,kao sto su davali svojoj krmadi.
Svaku noc su dolazili i odvodili zene na silovanje.Rijetke su bile noci da nisam odvodjena i silovana.Jednu noc me je jedna nena sakrila ispod sebe,a"Tuta"je dosao i uhvatio nenu za kosu,pitajuci je da li krije neku zenu.Nena je rekla:"Nema sine tu nikoga".I tako me tu noc spasila...
Post je objavljen 10.05.2007. u 12:03 sati.