Marketing
Don't try to understand me... Just love me...
Naslov je od moje Domice, pa sam joj ga malo ukrala jer savršeno opisuje ovaj post...
Probudim se ja ujutro. Sva skomirana. Bole me leđa, trbuh i glava.
Odličan početak dana.
I idem poslat mojoj Emici poruku... Kojoj je rođendan... Pa joj i ovom putem čestitam... Voooojim te puno...
I onda sam išla vježbat matematiku...
Imala sam sva pitanja i sve...
I onda jedno jedno jedino pitanje kaj nisam znala idem pitat starog...
Da kaj sam se to ja sad sjetila, da sam ga mogla pitat jučer... al ne, da sam morala tam na onaj moj internet i bla bla bla...
Ok, rista. Hvala na pomoći.
I niš mislim si... Četvorka na kraju godine ko i obično... Jer inače sam imala 3 četvorke i 2 petice(heh sad bi meni Domy da sam štreberica, da će me se odreći
...)...
Al dobro. Kak ja uvijek velim, ima puno važnijih stvari u životu nego ocjena. U to sam 108% sigurna.
I dobro, dođem ja uškolu i blabla sve...
Napišem matematiku... Na moje čudo čak i recimo dobro...
I pričam ja s Rothom da kak mi sad ta jedna petica fali do 5... Onak 5 iz matematike...
I veli on da kak bi se smijal da dobim 4...
Mah... Who cares?? Roth ko Roth...
I onda ona čita ocjene...
Dona 5, Tena 5, Hana 5, Dina 5...
MOLIM????????
HANA... 5!!????
Ma bravo ja...
Heh mislim si ja kako ću sad starog doma kurit...
I velim ja Teni... Joooj, sad mi ispada 5...
I onda sam čula najveću, najiskreniju podršku koja mi je ikada dana...
"Joj, Hana, pa još nije kraj godine... Još sigurno pišemo test... Tak da ne znaš dal ti je to pet..."
I to je rekla... Hm... Malo povišenim glasom...
Samo mi se jedno pitanje motalo po glavi ostatak dana...
Reći volim te može svaka budala.
Ali... Kak se ustvari dokazuje ljubav?
Valjda nekim dokazima...
Valjda nekom podrškom...
A meni stvarno ne treba puno da bi mi neko dokazao da me voli.
Dovoljan mi je jedan osmjeh. Iskren osmjeh iz srca.
To je sve kaj tražim.
Ovim tu ne mislim na Tenu niti bilo koga drugoga.
Ali nije se lijepo ponašala, i rekla sam joj to...
I ona je od jednih osoba koje volim najviše na svijetu.
I ne uzimam joj to za ozbiljno...
"Hana, ja sam samo realna..."
I to je istina. I je realna. I stvarno je tak kak veli.
Ali realnost je jedna od stvari koje najviše ne podnosim.
Biti realan znači vidjet stvari kakve jesu...
I one dobre i one loše...
A zašt recimo ne bi nekad zanemarili loše i posvetili se dobrima?
Zašt jedamput u životu nije rekla...
"Da, Hana... SAD ti ispada 5... Super... Sretna sam zbog tebe..."
Ok. Tena je takva. I najviše ju volim takvu kakva je.
Ali stvarno...
Te male sitnice...
To se zove ljubav...
Da osobi koju znaš već 100 godina veliš da ima prekrasne oči makar si joj to već 100 puta reko...
A realnost se po meni tu ne uklapa.
Ne uvijek.
Ne treba skrivati realnost, jednostavno ju ponekad treba... Prešutjeti...
No, i to sad nije kraj priče...
Dođem ja doma...
Rista, 5 iz matematike...
"Aha... A kaj nismo mogli jučer matematiku ponoviti malo? Pa sve bi ti objasnil... Nek ti se sjetiš pol sata prije škole..."
Hmm... Objašnjenja...
Nepotrebna...
Mama veli...
"Bravo, srećo... Ali sad to tak treba i ostati... Treba tak biti kak je... Dobro? Nemoj da tu sad neš pokvariš jer onda...........-------"
I onda se ja lijepo pokupih u sobu napisat ovaj post.
I mama i tata i Tena i još puno ljudi me voli. I ja volim njih.
Samo nekad zaborave kolko me mala stvar može usrećiti. I zaborave pogledati te male stvari i ......usrećiti me........
Eto tolko od mene.
Jako sve pozdravljam i šaljem puse...
I ispričavam se Monni i Ellyci kaj nem onih slika...
SORITE MI!!!
Kaj mogu kad mi se neće uploadati?!?
Biiiig kiissssssssss!!!!!!!!!!font>
Post je objavljen 09.05.2007. u 22:18 sati.