Danas smo pričali o smrti pa sam se sjetila jednog davnog razgovora mojih roditelja:
(Otac je kupio puno gljiva sumnjivog izgleda.)
Majka: Što to radiš?
Otac: Ispeći ću gljive i pojest ih.
Majka: Jel ti vidiš kako to izgleda?! Otrovat ćeš se.
(Otac ih ipak pojede i legne u krevet.)
Majka (dođe do kreveta i vidi ga kako leži i gleda u stop): Što sada radiš?!
Otac: Čekam da umrem.
...
(Opet ode do kuhinje i počne jesti ostatak gljiva)
Majka: ?
Otac: Nisam umro pa ću ih pojest do kraja.
:) (On je možda malo čudan, al mi se to sviđa.)
--
*U Vidri sam bila danas i gledala 'Odabrao Đelo Hađiselimović'.
Kažu da u vrijeme kada se Babilonska kula gradila nisu za svaki kurac imali ime i kažu da bog kaže da su patent zatvarači bolji od čička. Čudna je predstava, čudna. Izvrsno glume s fenomenalnim porukama, na u ovoj predstavi prilično čudan način.
Post je objavljen 08.05.2007. u 23:23 sati.