Pregled posta

Cmizdrim, plačem tinta mi se proli…

Ajme, gluplji je nego što sam mislio.

Sva sam cmizdrava ovih dana, ne znam što je, jesu li to oni dani u mjesecu, Glavašev ´post´ ili najava mogućeg dolaska prezidenta Busha u Hrvatsku, ne mogu razlučit. Samo mi se plače i plače, slušam soundtrack fenomenalnog filma Piano redateljice Jane Campion (kojeg usput rečeno možete opet pogledat večeras na HRTu2 u vampirskom terminu, genijalna glazba Michaela Nymana), gledam pekmezaste serije i dosadne showove, šmrčem na svaku promjenu, sinoć me umalo dotukla dirljiva Dennyeva smrt u ´Uvodu u anatomiju´ NovaTV (a šta da van velim, ošo takav komad, došlo mi se popet na gromilu i zavijat ko vuk. Ok-ok to je samo gluma ali srce mi puca, skoro pa nisam sama sebe oživljavala), u Zuhri me rasplakala izvedba ´Nade´ kao posveta pokojnom Đorđu (..nada, kad je kasni film pri kraju, nada, kad se gosti opraštaju..), a da ne govorim o ´Prison breaku´ iliti po našem RTLu Zakonu braće di mi je umalo ćapalo Scofielda što je izazvalo novu vodosuznu poplavu!

Evo i u Životu uživo govore o doniranju organa a ja im velim - brate nosite sve, nosite sve! Evo van i bubregi i jetra i srce i đigerica i pluća i zjenice i koštana i sve šta vam može koristiti, ali naravno pod uvjetom da prije toga jesam odapela (ipak bi bilo malo nezgodno da se probudim a ono - ups!). Nosite brate sve, ostatak kremirajte. A što će to meni kad budem mrtva? Nek se i ovako javno zna da u slučaju kakove gadne i za mene fatalne nesreće dajem pristanak za vađenje brate svega šta može spasiti ili produljiti nečiji život.
Ej! To NE znači da dajem pristanak i za kakovu gadnu fatalnu nesreću!