sanjala sam ozenjenog muskarca.
i sebe kao njegovu ljubavnicu.
muskarac je ogroman.
jos jednom: ogroman je.
najjaci muzjak u krdu.
danas sam mastala o njemu.
napaljujuce je djelovalo.
pa je dosao loverboy sa svojom magicnom kitom.
i ostavio me skoro zadovoljenu.
onda sam ja opet mastala o velikom frajeru i napokon svrsila.
nekad mi treba sto godina.
nikad nisam ni bila neka brza svrsivacica, ali nekad mi zaista ne ide.
nesto me muci.
no o tome ne mogu.
bar brijem da me to muci.
onak se zgrozim kad se sjetim kaj sve na poslu trebam napraviti do prvog tjedna u lipnju.
dobila sam onaj sugavi prist vrste stress prist.
i to mi sad onak visi nad glavom.
ne prist, nego zadaci.
jos sam dobila i povisicu tak da sad to moram dobro izvesti jer cu inace ispast nesposobna, sto nikako ne bi bilo istina.
i tak...
dakle, promatram muskarce.
promatram muskarce kao sto zenke promatraju muzjake.
a mislim na direktora svemira.
i bas bih samo njega :(.
Post je objavljen 07.05.2007. u 23:27 sati.