Marketing
Danas bo post bez naslova.....može???
KOd mene nema baš puno toga novoga...osim kaj imam novi postek....i kaj neznam kaj u njemu napisati...Ovak Moj Neko radi jedan forum...o Balaševiću....nadam se da svima poznatoj legendi....pa ak hoćete čitati ili registrirati se....odite do ovog bloga dayermp3.blog.hr i tam vam sve piše....i oprostite kaj vam zadnje vrijeme ništ ne komentiram...al jednostavno ne stignem...no nadoknadit ću vam to!!!
"Postoje dva muškarca
koji uvek prelaze preko moje staze snene
jedan je onaj koga volim ja
drugi je onaj koji voli mene"
Tove Ditlevsen
Samo pogled
Kad bude noć pala na moja leđa
Kad se svijet sruši na moja ramena.
Kad me svi budu mrzili
Kad ja budem mrzila sve...
Daj mi samo jedan mali
Pogled.
Daj mi pogled jer to je sve
Što mi treba.
Ustat ću na noge,
Krenuti dalje.
Samo pogled mi daj.
Kad se budem vraćala
Od nekud tužna, umorna.
Kad se srce moje slomi kao štap,
Kad se smrzne kao kamen...
Daj mi samo jedan mali
Pogled.
Na sekundu neka vidim
Tvoje oči.
Upregnut ću teret, krenuti dalje,
Sa svijetom se suočit.
Samo pogled mi daj...
SMEĐA DJEVOJČICA
Sjedila je sama na klupici jedne škole. Oči su joj bile vlažne, a na čelu se očitavale bore tuge, tužne stvarnosti. Njegov lik je lebdio pred njegovim očima. Nasmijano biće bez bola, bez tuge, kao u snu... Okrenula je prvu stranicu dnevnika s željom da barem u mislima bude s njim, u njegovom toplom zagrljaju... Bilo je već kraj ljeta kad su počeli izlaziti. Išli su u istu školu samo je on bio godinu dana stariji. Kad je počela nova školska godina bili su stalno zajedno i nestrpljivo su čekali zvona. Sve je tao brzo prolazilo... Okrenula je treću stranicu dnevnika gdje je pisalo: "NOVA GODINA 31.12" Sklopila je dnevnik. Te večeri trebao je doći. Minute su prolazile, ali on se nije pojavio. Uskoro je bilo pola deset. Digla se sa klupice, na kojoj je sjedila. Polazeći kući, čula je njegov glas, objašnjenja, isprike, suze, smijeh i poljupce. Sve je opet bilo u redu, sve je zaboravila u njegovom zagrljaju, iako je znala da laže... Nije htjela pokvariti Novu Godinu!!! Uskoro su počeli ljetni dani. tiho je rekao "Htio bih ti nešto reći" Znam, ne trebaš mi ništa reći!!! Ostat ćemo prijatelji! Iako je boljela ta riječ. Dugo bi u noći plakala, a kad bi ujutro ustala jastuk bi bio mokar od suza... Bio je raspust. U razgovoru s prijateljicama bi ga zaboravila, al čim bi razgovor prestao, tko zna po koji put bi okrenula svoju posljednju stranicu dnevnika koji bi je vračao u stvarnost!!! Opet je počela škola. Više nije bilo one Ane koja bi nasmijavala cijeli razred, postala je povučena, zatvorena.... Nije bilo onih smeđih očiju koje su otkrivale nemir i veselje. Ana se ponosila, al nije vidjela kada bi joj netko rekao da je djevojčica. Ponekad bi joj bilo drago kad bi bila u njegovom društvu. Jednog dana svi su se skupili u hodniku. Tamo je bio i njegov razred. Anin najbolji frend slavio je rođendan. Dobacivao je Ani: "Ana, što je s onom smeđom djevojčicom, zar je umrla??? Gdje su one vesele smeđe oči???" Ona mu je prišla, nježno ga zagrlila i rekla: "Nikad nemoj zaboraviti onu smeđu djevojčicu, koja je umrla...!!!" Odmaknula se da bi mu i drugi čestitali, a onda je ugledala njega... Nervozno je gasio cigaretu, a kad bi podigao glavu, pogledi bi im se sreli. Frend joj je dobacio lutkicu koja joj je ispala iz ruke. Ana je napravila korak nazad... Bio je to posljednji korak života. Pred njom je bila nepomična dubina smrti, svi su vrisnuli vidjevši je kako pada niz stepenice, a ona nije čula nijedan jauk, nijedan jecaj... Krv joj je oblila lice. Ana - Ana - čulo se jecanje prijateljica... Osjetila je da joj je netko podigao glavu... Otvorila je oči i ugledala njega... Nije mogla zadržati suze... Tiho mu je šapnula "ZBOGOM" i krenula u potpuno nepoznati svijet... Onaj dan kad je bila sahrana, kiša je neprestano i neumorno lijevala.. Duga kolona mladića i djevojaka, išlo je za kovčegom
......SMEĐE DJEVOJČICE .............
PRIČA O ĐURI TASTATURI
Znatel' priču o Đuri Tastaturi
Meni su je poslali na mejlu
Kažu da je brzo pis'o
Nije mrd'o, nije dis'o
Diskutanta takvog više nema... (pripalim)
Otac mu je bio loš softveraš
Hranio je Đurekana jedinca
Mati mu je bila crna
Hitra kao šumska srna
Crna beše boja njenog lica... (uzdah)
Imao je nekol'ko pi-sija
Jedan leptop u veceu da se nađe
Internet je zajahao
Kad je treb'o nije stao
Bez tog čuda živet' nije znao... (psovka)
Surfao je bez prestanka
Nema noći, nema danka
A da nije isheklao koju
Surfao je, braćo draga
od nemila do nedraga
Isurfao Đuro pamet svoju
Miša im'o, mačku im'o nije... (šta ćeš)
Voleo je lepu al' kompjuterles
Uz'o bi je samo da je znao
Voleš jednom na tom svetu
Dal' na javi il' na netu
To ne bira hardver nego srce... (oh)
Sve se nad'o da će ljubav minut'
Zanavek je otiš'o iz grada
Venč'o facu s diskusije
Neku Miru iz Ćuprije
Uživo je nikad vid'o nije... (druga cigara)
Surfao je sa poletom
Jedrio je sajber svetom
Trošio je brzo bajt do bajta
Surfao je gore dole
Mislio da svi ga vole
Nema toga bogovetnog sajta
Gde se Đura nije pojavljiv'o... (mrva optimizma)
Navuk'o se nije prošlo mnogo
Dušu svoju majkrosoftu je prod'o
Napusti ga čak i Mira
Našla ruku da je dira
Našla dripca da je formatira... (e, jebiga)
Mlad je kažu bio i kad je rikn'o
Sred riplaja nekom diskutantu
Enter dugme zakazalo
Monitorče posustalo
Al' još pamte njegov zadnji topik:
"Džaba bilo braćo draga
Od nemila do nedraga
Džaba bilo chatova, dugmića...
Džaba dobre tastature
Džaba sajber avanture
Džaba bilo erotskih filmića...
Kada nisam s onom koju jojim
Kada nisam s onom koju jojim
KADA NISAM S ONOM KOJU JOJIM
KADA NISAM S ONOM KOJU JOJIM..." (eheej)
Znatel' priču o Đuri Tastaturi
Meni su je poslali na mejlu
Diskutanti slični njemu
Kada razmisle o svemu
Kažu da je bio...
U problemu... (uzdah drugi)
Ako možeš ostati miran kada na tvom putu
svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe;
Ako sačuvaš povjerenje kada svi ostali sumnjaju;
Ako možeš čekati, a da se ne umoriš čekajući;
Ako ne lažeš kad čuješ laž,
ako ne mrziš kad tebe mrze,
i ako se ne praviš suviše dobar,
niti govoriš suviše mudro;
Ako snivaš, ali ti snovi nisu sve;
Ako misliš, i misli ti ostaju uvijek čiste;
Ako znaš prihvatiti i pobjedu i poraz;
Ako možeš podnijeti da tvoju istinu
varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale;
Ako vidiš kako u djeliće razbijaju tvoj cilj,
i miran se sagneš da pokupiš ostatke;
Ako možeš sakupiti sva svoja dobra
i staviti ih na kocku, sve odjednom,
i izgubiti, i početi ponovno ispočetka;
Ako možeš prisliti svoje srce, živce
i svoje mišiće da služe tvojim ciljevima
i kada su malaksali,
i ako ustraješ kada sve zastane,
osim Volje koja ti govori: Drži se dobro;
Ako možeš hodati s kraljevima i ne izgubiti ljudskost;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu povrijediti;
Ako svaki čovjek znači nešto za tebe,
ali ni jedan suviše;
Ako znaš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
i svakog trenutka ideš pravim putem;
Tvoja će biti zemlja i sve njezino blago,
jer
bit ćeš Čovjek, sine moj!
čuvanje ljubavi
Majka i dječak hodaju plažom. U jednom trenutku dječak upita: Mama, kako se čuva ljubav?
Mama ga pogleda i odgovori: Zgrabi malo pijeska i stisni šaku... Dječak stisne šaku i što je više stiskao, to je više pijeska curilo iz nje. Ali mama, pijesak mi bježi!!! - Znam, a sada otvori potpuno šaku...
Dječak posluša, ali uto zapuhne vjetar i odnese sav pijesak s dlana. - Ni ovako ne uspijevam zadržati pijesak!
Na to majka, sa smješkom na licu, reče: - Sada uzmi opet malo pijeska u ruku i drži dlan kao da je u obliku žlice, dovoljno zatvoren da ga sačuvaš i dovoljno otvoren da bude slobodan...
Dječak učini kako mu je rečeno i pijesak mu ostane na dlanu, zaštićen od vjetra i slobodan da ne klizi kroz prste.
Eto kako se zadržava ljubav...
I TO BI BILO SVE OD MENE ZA DANAS....UŽIVAJTE I KOMENTIRAJTE MI NEKAJ....
Post je objavljen 07.05.2007. u 21:10 sati.