Pregled posta

Happy day

Meni u ok-u piše da mi je najsretniji dan bio jučer u nedjelju. Ok ja sam jadna jedva čekala nedjelju da vidim šta će to bit. Nije da ja u horoskop vjerujem, al' znate čisto ono, tako da vidim i baš me zanimalo šta će se dogodit. I uvečer pred nedjelju bila sam zbilja sretna, mislim dobro raspoložena i mislila ja - pa možda je to i istina jer ako mi je večer dobra zašto ne bi bila i nedjelja. I došao je taj dan i ako se mene pita ja se ne mogu sjetit neke pozitive. Mislim dan ko dan. Moji dave, ja ludim i šizim na cjeli svijet, mlađi brat nešto cendra, stariji misli da bi ga se trebalo pustiti da spava do jedan sat tako da navečer može odmoran ići van, ja opet mislim a di su prijatelji, pa nemamnovca na mobitelu pa sam si cijele ruke izgrebla jer sam čistila karunu ( drača, šta ja znam kako se to kaže - grmlje - ) i tako dan ko dan samo šta je bio malo lošiji dan.
I onda stvarno čovijek shvati da u horoskopima nema ništa pametnog. A ja bi molila sve lavove i lavice da mi kažu dal im je jučer bio jaaako sretan dan. Hvala na saslušanju. Eto malo šale da ne biste pomislili da sam u nekom bedu. Sretna vijest, al' od dnas je ta da mi je petica iz kemije osigurana ( jest da mi ona ide, al' sam bila dobila dvojku pa sam si ga malo i mislila šta će nakraju izać iz svega toga ). A sad jedna druga vijest.

Dakle svi mi imamo u školi dobre učitelje, loše učitelje, učitelje koji nisu ni vrijedni spomena koliko su... pa da ne budem prosta, reći ću - idioti -. Ja imam jednu takvu iz likovni. Da bi vam stvar bila jasnija ona i naša voljena razrednica se ne slažu, al' zbilja se ne slažu, ono mrze se, ko pas i mačka su, ko mi i dinosauri ( ok, ok znam, loš primjer ) znači, ne vole se. I baš su se danas nešto poriječkale oko mobitela nemam pojma tako nešto i normalno da je dušmanka bila ljuta ko ris na našu voljenu razrednicu. I taman je imala nas zadnji sat - šlag na torti - inače smo joj dobar razred jer imamo jednog koji je vrhunski crtač pa imamo, kako se ono kaže, a da vip kartu kod nje. Al' ne više. Bar ne ja i moja dvije frendice. Znači da je previše ne okolišam ( iako sam jako dobra u tome treba mi sto godina da kažem nešto šta želim reći u nekim situacijama ) dakle ona je bila prošli tjedan rekla da donesemo plahtu, ok mi se lijepo pred njom dogovorimo da je donese naša likovna vip karta. I on ju danas donese, a nas četiri, normalna stvar ne. I dođe ona živčana na sat pita plahte mi ju damo i ona skače blablablablabla, zašto niste, blabla, lijepo sm rekla - tu se ja ubacim : kad niste - blabla, pa držite nekog drugog za budalu, blabla i tako je ona nastavila blablati. Nakraju smo raspolovili plahtu i dali je jednoj od nas, ja je nisam htjela čisto iz prkosa. I tako smo nas tri dobile - bo- neznam šta smo dobile, minus, jed n il' nas je samo zapisala. Nemam pojma, zbilja ne znam. A te plahte nam trebaju za neku glupu olimpijadu u krnici. Ma to su baš dresovi, aha. Prepolovila je plahtu i stavila znak naše voljene škole - trokut- a taj crveni trokut neću uopće komentirat- . Ma mislim boli me briga, ona je rekla da će to reći našoj voljenoj razrednici- pa neka kaže - bit će mi drago jer ja ću sve reći i mojoj majčici pa kad sve naše majke ustanu i naša razrednica, dobit će dušmanka svoga boga. Jer ona nama nije rekla sve samo da donesemo plahtu i ona je bila s nama kad smo se dogovarali ko će je donijet.

Eto to se događa u mojoj voljenoj školi, al' ja ne bi bila ja da me ne mzči još jedna stvar. Mislim ništa strašno samo je izlet za šest dana, a ja nemam ništa za obuć, ma mislim nije tako strašno, ha? Vraga nije poludjeti ću pa šta moja mama misli,, ona je rekla da ćemo otići u grad, al' kad? Ehe to je već pitanje, ne znam kad ćemo ići il' kad nećemo, al' ćemo ići. A dobro onda ako ona već tako kaže, vjerovat ću joj na riječ.

Post je objavljen 07.05.2007. u 14:55 sati.