Marketing
Kako je ružno biti nedoživljen!
UPOZORENJE: post je pisan s mojim mišljenjem o temi, stoga kome se ne čini zanimljiv, nek se ne čita jer možda mnogi neće ga shvatiti! Imena neću otkrivati.
Ne znam zašto sam uhvatila ovu temu, jednostavno gledajući te ljude oko mene u meni se probudilo razmišljanje, pokušala sam se nać na njihovom mijestu i došla sam do zaključka da bi meni zaista bilo teško da sam u toj poziciji, naime...
Bio je to običan dan, sunčan, vesel za mene, kao i svaki drugi... Radovala sam se sa prijateljicama, pričali smo, sjedili i zezali se. Osjećala sam se sasvim normalno, ništa novo nit posebno nije bilo što bih mogla istakniti. Obični ljudi prolazili su gradom, javili mi se s onim običnim "ćao", to "ćao" u većini pojedinaca krio je vedrinu. Svi su imali nekog kraj sebe, imali su prijatelja kraj kojeg su se smijali, ako ne i to, barem su jedno drugom pravili društvo... Al odjednom, u gomili ljudi tog popodneva prošla je ONA. Javi se ONA uobičajno meni s svojim "ćao". Taj "ćao" u sebi je ovaj put krio nešto više, ako ne u meni je ovaj put probudio nešto više, shvatila sam... Počela sam razmišljati o njoj... ONA nije imala društvo, bila je sama. Sama kao i svaki dan, nije imala mnogo prijatelja. Dok su se svi s svojima radovali; ONA nije, ONA je kao uvijek sama šetala gradom, njoj prijatelj nije pravio društvo. Za većinu ljudi bila je odbojna... Pogledala sam je taj put, i sama sebi postavila pitanje... ZAŠTO JE ONA MANJE VRIJEDNA OD DRUGIH LJUDI, ZAŠTO ONA NEMA MNOGO PRIJATELJA? Mislim, ma ne, sigurna sam da mi nitko ne bi mogao na to odgovoriti ispravno. Jer ONA nije nimalo manje vrijednija od drugih ljudi, ništa na njoj nije drugačije. Ja upitah moje prijeteljice "zašto je ONA sama?". Začuđeno su pogledale u mene i da, kao što sam očekivala, nitko od njih nije znao odgovor. Svaka od njih je rekla "pa ne znam...". Nastavile su pričati po svome, a ja sam i dalje NJU promatrala kako ide, ide i polako nestaje... Gledajući je, i dalje se isticala u onoj gomili ljudi. ONA, mogla je imati osmijeh na licu, ali kad bi bilo tko zaista pogledao u njen osmijeh iza njega bi lako mogao prepoznati tugu, samoću, bol. Ja sam to vidila tada i i dalje sama sebe uporno pitala ZAŠTO JE MANJE VRIJEDNIJA OD OSTALIH, ZAŠTO?
Dalje ONA nastavlja svoju šetnju, i dalje sama, bez ikoga kraj sebe... S kim god stane i nešto kaže, ONA je nedoživljena. Samo sam sa strane gledala i promislila kako je ružno biti nedoživljen. Sve što ONA kaže ne doživljava se, možda neki nemaju namjeru nju "odbacit" al to zaista tako ispada od većine ljudi... Al ONA, naprotiv, prema svima je i dalje ljubazna makar nju ponižavali i slamali riječima, nabacit će svoj smiješak i praviti se da je sve u redu...
I ONA je biće, i nju treba pogledat duboko u dušu. Iako je nisam ništa posebno upoznavala sigurna sam da je ONA zaista dobra osoba koja nije skrivila nikome ništa, te nije zla i drugačija da bi bila nedoživljena. I ONA želi imati prijatelja kraj sebe, želi biti dio nas, kako bi i nju neko podržao i shvatio, kako bi i nju neko volio i čuvao, pravio joj društvo u popodnevnoj šetnji vikendom. I ONA zasigurno želi imati nekoga.....
Često kad imam priliku pokušala sam razgovarati s njom, želila sam je čuti kako i ona razmišlja i priča. ONA kaže da je rijetko tko pokušao sa njom razgovarati, nije se imala priliku nekome povjeriti, nije joj niko davao priliku poslušati. Nekoliko puta sam joj prišla i ONA meni bi se svaki put iznova povjerila... Želi i ONA biti kao ostali, i ONA želi biti upotpunjena, sretna osoba. I ONA kao ostale cure je zaljubljena i želi s drugima čakulati i otkrivati svoje tajne... Al ne, njoj to nitko ne želi pružiti...
I ništa, nastavila je svoju šetnju, sama, nestajući u daljini. Oko nje je bila gomila ljudi, al ONA je bila sama. Od gomile ljudi čuo se smijeh i priča, al njoj to ništa nije predstavljalo, ona je i dalje bila sama... Sama sa sobom... I nitko joj nije pravio društvo, bez obzira na sve, samo je nestajala, sama, bez ikoga... Promatrala sam je i dalje i još jednom pomislila u sebi: Kako je ružno biti nedoživljen!
Evo ljudi, imala sam želju napisati ovakav post, tako da sam to morala uraditi. Znam da je malo tema depresivna, al eto morala sam se i ja malo bavit ozbiljnim temama...kissach za sve!
Post je objavljen 07.05.2007. u 00:00 sati.