Evo napokon je doslo do zatisja na poslu (nadam se ne pred buru). Umorna sam, ali zadovoljna. Sve ide u najboljem redu, radi se, uci se. Malo me bole noge, jer sam 8 sati na nogama, naslonjena na rwecepciju, ali zanimljivo je.
Uvijek se nesto dogadja. Tako je to u velikim firmama.
Za razliku od moje velike firme, u zivotu se malo toga dogadja. Preciznije receno, ne dogadja se nista.
Nekako sam u svoj toj zbrci uspjela da ne mislim na njega, ali u onim sitnim satima kad sam usamljena, dodjem u napast da Mu se javim. Ali valjda me umor I otrijezni pa odustanem.
Ali zato on ne odustaje. I sinoc me je zvao i provocirao. Ali zena sma, Boze moj, naravno da mi je drago. Iako su to nekakvi izgovori tipa:imas li ovaj broj, gdje je ov, ali znam da ima nesto iza toga. To me veseli8 I uljepsa mi dan.
Znam da ovako nikad necu naprid, ali ovaj ritam zivota mi to I ne dopusta tako da mi ovo malo razbije rutinu.
Jer rekao je jedan moj prijatelj:’’nije bitno koga ljubis, vec koga vidis kad zatvoris oci.’’
Post je objavljen 06.05.2007. u 17:57 sati.