Eh, ne bi prekidao ovaj sjetni i depresivni ton koji me puca u zadnje vrijeme da se jučer nije dogodilo nešto što me čak i izvadilo iz beda nakratko....
Naime, bijasmo opet kod Miška raditi herbarij (od kojeg ovaj put nismo niti h napravili)... Ja bijah u nekakvom živčanom stanju tako da je Miško konstantno oblijetao oko mene i pokušavao me šlatat ne bi li se oraspoložio... A eto meni čak nije bilo ni do „making out“ s njim, možda zato što je on razlog moje živčanoće... Ali...
Čuperak, po novome Ulfuz (to je samo blogerski nadimak, nadam se:), kuhala je ručak o svom trošku... A trebala je i moja malenkost sudjelovati u troškovima ali je slučajno ostavila doma karticu od bankomata a u novčaniku joj vlada sibirski propuh... Ručak bio božanstven (ne smijem to zaboraviti napisati jer ću dobit šaku u prostatu....)
No.... Da ne duljim jer mi se ne da... Nakon ručka, Čuperak i Miško su nestali gore na katu, odakle su dopirali isprva gugutanje i tihi smijeh a potom i nekakvi udarci, vriskovi.... Tako sam bio inertan da mi je bilo svejedno što rade gore u njegovoj sobi... Tek kad sam čuo strahovit udarac i skoro dobio plafon u glavu, te nakon što je Miško zavapio moje ime (uzalud), odlijepio sam se od „Dnevnika Bridget Jones“ i pošao gore....
Čuperak sjedi na podu.... Miško stoji poviše i drži se za glavu... Oboje gledaju u istom smjeru i smiju se histerično.... Pa pogledam i ja kamo to gledaju, kad imam što vidjeti...
Krevet u dijelovima... Pola podnice je otpalo, otkinula se jedna strana kreveta, drvaca po podu ima za oganj užeć, madrac dobio „S“ profil.... Mene uhvatio smijeh, neopisivi ali se suzdržah i pitah ih što su zaboga radili po krevetu da su ga raščerečili, iako sam znao odgovor...
-Pa hrvali smo se!!!
-Dobro, i tko je ovo napravio?
-Paaaa, Miško je samo tako odlučio baciti se na krevet i vidi.....
-Ajde, dobit ću novi krevet - veli moj dragi...
Strahota... Miško zove ćaću da ga pita što sad... Ne smije mu reći da je sjebo krevet jer je bio s Čuperkom gore (jer je ona cura), ne zna što će... Pita mene smije li reći da smo se nas dvojica natezali po sebi i da smo zajedno sjeli na krevet... Ja se pitam želi li možda radije njegov ćaća čuti da se natezo sa ženskom umjesto s muškim po sobi ali pristajem preuzeti krivnju na sebe... Zove ćaću i ne sviđa mu se ono što čuje... Naime, ćaća mu je sasvim smireno, kao da ga uopće nije briga, rekao da će novi krevet isplatiti radom kod njega.... I zatim dodaje neka pazimo da još što ne sjebemo u kući...
Mišku se ne sviđa ideja da plaća krevet pa odlazi po alat da popravi krevet... Meni se u glavi počela vrtjeti ona melodija iz crtanog „A je to“ ali šutim, smijem se u sebi.... Dolazi on i pokušava unijeti red u nered... Umjesto da skloni ostatke podnice, on se zavlači ispod tih daščica koje svako toliko dolete njemu u facu... Treba izbušiti nove rupe na jednoj strani kreveta.... Uzima moj dragi svrdlo i obilježava rupe... Nisam imao srca reći mu da mu je daska pobjegla svaki put kad bi premjestio svrdlo i da mu se niti jedna rupa neće slagati... Baš zločesto od mene, heheheheeee....
I tako on ne može naći bušilicu i mora ručno probijati drvo i zavijati šarafe...Leži na leđima i znoji se ko manijak, Čuperak ga objahala i promatra idu li šarafi u rupu ili mimo... Baš su u zanimljivoj pozi, hihi, ja se samo nadah da njemu neće „porasti“ inspiracija... I teče spika koja baš ne pomaže:
-Falio si, ma fal.... gle guraš ga čitava dva centimetra više ulijevo!!
-Pa kad ga ne mogu osjetiti!
-Izvadi ga, Miško, izvadi i gurni opet, sad ćeš valjda pronaći rupu...
-Ovo je teško, Čuperak, ajde ga ti malo guraj...
-Kako da ga guram kad mi smetaš!
-Dobro, ja ću..
-Miško!! OPET IDEŠ MIMO RUPE, daj pazi malo, fulao si masu!
-Pa ne vidim u mraku gdje mi je, kvragu!
-GURAŠ MIMO RUPE!!!!!!!!
-A sad?
-Mislim da je ušao... Da, cijeli je ušao, više ga ne vidim, ušao je...
-Dobro, ajmo sad malo desno pa opet, samo da stegnem stvar...
-(ja) Uh što si nezasitan i brz, dragi, prava zver!!
-Kiki!!!! Ne pomažeš! Ubit ću te. nemoj me nasmijavat i radije drži ove daske da me ne mlate po glavi.
-Miško, oćeš li sada pronaći rupu bez mog vodstva, oćeš li moći?
-Da, evo idem, guram...
-Miško, ne ide unutra... Morat ćeš izbušiti novu rupu, tri centrimetra lijevo od postojeće, fulao si dok si obilježavao....
-Fak! Dobro, daj mi svrdlo...
-(ja) Neće li to malo boljet?
-(oboje) KIKI!!!!
...i tako je spika tekla obilato, dragi je fulavao rupe i bušio nove, bušio i bušio moj Miško... Izbušio, obrisao se i postavio madrac... Jutros sam ga pitao jel izdržao, rekao je da jest... Hehehe... a da je samo njegov ćaća slušao iza vrata dok je Miško „bušio“, baš me zanima reakcija!! Jer izvana je sve zvučalo kao hard core, sado-mazo pornić... Hihihi....
A sada, dok ovo pišem, živci mi rade sto na sat... Ovi preko puta opet imaju nedjeljno čišćenje i odlučili su podizati moral (ili tlak) čitavom selu zvučnim kulisama:
„nervorzna i rastrzana
besna i neispavana
nemam više iluzija
stigla me je depresija“
„spakovat ću život ceo
u dva kufera,
otpušteno, otpušteno,
bit će moje što je njeno...
daj mi još malo vremena...
dugo želim da joj kažem sve
pa da samo leđa okrenem
nije lako godine su to
dugo smo zajedno
treba mi još malo vremena,
šta se ljutiš medena“
„ne vraćaju se
prošle godine
samo ponekad
kad sve ponestane
gde su sad oni dani
kad smo bili nasmejani,
kad nam je bilo najlepše...
ne priča mi se
o tebi nikome
a samo ponekad
kad ne spava mi se
ja poželim da si tu,
da svratiš u prolazu...“
„hvala što nisi
ni malim prstom maknuo
da me zadržiš,
hvala što me nisi voleo
hvala što si ženu u meni ubio...“