Opet mi je poslao poruku, ovaj put da me je sanjao. Taman sam imala pauzu na poslu kad sam dobila poruku. Nisam mu nista odgovorila. Nisam se niceg pametnog sijetila da mu napisem. A potom, jos jedna puruka. Napisao je moje ime i rekao da je tek das shvatio da mi ime ima znacenje. Kad sam procitala poruku, nesto me je jako zagrijalo unutra. Cula sam kako izgovara moje ime, kako milo zvuci kad ga on ozgovori... Mislim da je kolega na poslu primjetio moj osnijeh na licu.
A na treningu... kasnila sam zbog obaveza na poslu, a kad sam dosla uputio mi je pogled. Dovoljno, lijepse nego da me je pozdravio. Rastopim se gad me pogleda. Onako visok, dubokog pogleda, s laganim osmijehom na licu. Osmijeh koji govori, govori kako bi zelio da oko nas nema nikoga. Nadam se da cemo se jednom prilikom moci naci, samo on i ja. Da me zagrli, dovede ispred sebe, cvrsto obuhvati rukama oko moga struka, privuce me k sebi i lagano poljubi. Bas kao onaj put. samo sto ovaj put ne bi bio odbijen. Stovise....
Post je objavljen 06.05.2007. u 01:03 sati.