Strašno me živcira to da oni koji imaju IE sigurno misle kako mi je dizajn smuvan...e pa nije mi smuvan...e pa pogledajte ga na mozilla firefox pa ćete vidit zakaj sam ponosna na njega...
I ne, ne živciraju me ljudi koji koriste IE nego taj blesavi IE koji nemogu uskladiti...i svi moji dizajni izgledaju šugavo na IE i neznam kak da to uskladim...šugavo...glupi IE...koliki su ljudi plaćeni za njegovo funkcioniranje a on je debilan...IE...fuj...
Dobro idemo dalje...
Na trenutak ste postali svjedocima kako to izgleda kad sam ja ljuta...evo ljuta sam...i kako to izgleda kad ventiliram ljutnju...evo...izventilirale se...možemo dalje hehe
Neću ići u Beč.
Zato kaj mi je bed, strah me tako samo skupiti stvari i otići u nepoznato.
I da, argument da ne idem na kraj svijeta, treće zemlje i da ne idem baš nekome koga uopće ne poznajem stoji.
Ali isto kao i argument da idem u stranu zemlju, čiji jezik neznam, nisam najbolja niti s engleskim, idem kod osobe koju površno znam, i da budem iskrena, fakat neznam ZAKAJ me uopće zove.
Nadurio se malo, žao mi je zbog toga, ali ko zna, možda shvati zašto...nemogu imati povjerenja u nekoga koga ne poznajem.
Makar se zvali "Susjedima" i makar znala da su sve cure bile zaljubljene u njega, a znam da je onda bio malo bahat...
Htjela bih ići u Beč, htjela bih se družiti s njim, šetati gradom, zezati se.
Ali ipak mislim da za to ima vremena još.
Rekla sam, nakon zagrebačke kave.
I kada sam već bila na rubu odlučivanja da se spremim i odem, uzela sam raspored i pogledala kada bi imala vremena, odvojiti 3,4 dana, neki vikend...ali nemam...možda još slijedeći, ali kasnije...uf...prevelika gužva...a i grižnja savjesti koja me već sad pere jer nemam vremena i trošim ga na gluposti.
Baš mi je sad u razgovoru s jednom blogericom (mala ako ponovno spomenem tvoje ime, bit će fakat prečesto) sinulo ovo:
Postoji jedan određeni trenutak, granica, kada shvališ da možeš imati povjerenja u nekoga, i ja sam takvih trenutaka imala puno u internetskoj komunikaciji, i zato mogu reći da nikada nisam imala neugodnih situacija.
Neznam kada taj trenutak dođe, ali dolazi s vremenom.
A ako ne dođe onda se komunikacija niti ne nastavi.
Tako ja u Beču imam još dva divna prijetelja kojima se mogu obratiti, i mada se ne "čujemo" tako često više, kad se sretnemo ovdje znam da s njima mogu o svemu i svačemu.
Tako recimo znam da bih bez problema sjela u avion i odletjela u Norvešku kod Drage ili u Švedsku kod Borisa (mada tu postoji neki drugi razlog zašto nebih išla).
Internetska druženja su super, ali ipak postoji određena granica...i ja tu granicu jako dobro kod sebe prepoznajem.
Nisam pustolov i to me ponekad živcira, željala bih da mogu samo tako putovati negdje i upoznavati nove ljude, ali ja jednostavno nisam takva...i s tim se znam nositi.
Svatko zna svoje snage i slabosti, pa i oni koji neustrašivo prihvaćaju ovakve ponude.
A sad druga sfera interneta je i ta da ovdje možeš biti baš onakav kakav želiš biti, ili biti ono što jesi, bez maski i strahova koje donosi komunikacija u realnom svijetu, a možeš biti i onakav kakav u biti nisi, možeš glumiti razne uloge.
A ja sam ovdje baš onakava kakva jesam...
I prepoznajem to u prijateljima koje sam stekla preko interneta.
I kada se naše druženje pred msn-om ili nekim drugim chatom proširi na redovite real life kave, onda to postaje nešto predivno.
Nedavno sam iskusila i nešto novo, upoznala nekoga u real life, a ovdje se zbližila i to mi je presmješno kako znamo biti bliskiji u ovakvoj komunikaciji nego ikada u realnom druženju, bez one bojazni da smo prešli nečiju granicu intime.
I kada mi netko kaže za tu osobu da je pozer, nabrijan i da nema ništa iskrenog u njemu, ja znam da to nije istina...jer sam zagrebala ispod površine...i prešla onu tanku nit...granicu povjerenja.
Kiša pada ko luda i ne mogu učiti, uspava me svaka dublja koncentracija.
Idem danas van, malo se isplesat i izđipati, samo još nismo izabrale mjesto.
Radim na skupljanju hrabrosti...prvo da tražim broj telefona onog, jel, nadavno spomenutog...a nakon toga ću skupljati hrabrost da ga iskoristim, broj telefona mislim...hm...dršte palčeve.
Pusam
Post je objavljen 05.05.2007. u 18:16 sati.