Marketing
Ništa što je lijepo ne traje dugo...
a i svemu jednom mora doci kraj.. ne smeta meni to, ja sam se davno pomirila s onim: Nothing lasts forever. pogotovo ono sto je lijepo ne traje dugo. ali ljuta sam zbog jedne druge stvari. nacina na koji nešto završava.
neznam koliko ima smisla pisati ovaj post i ponavljati ono sta sam pisala vec jednom, u 1.mjesecu ove godine.. o tome kako me zivcira kad se neki ljudi petljaju drugima u zivot. ja neznam, evo stvarno neznam, sta to prokleto ima u nekim ljudima da se drugima moraju petljat u zivot? shvacam ja da su oni nezadovoljni svojim zivotom i da nemaju sta radit, ali zasto? zasto se bas MENI moraju petljat?? ja znam da takvi ljudi nisu vrijedni zivciranja i kad sam prosli put pisala o tome (8.1.2007.) dobila sam hrpetinu komentara da nisu uopce vrijedni da pisem o njima, ali kako se necu zivcirat kad sam konacno sretna za popizdit, svaki dan imam osmijeh od uha do uha i onda se pojave budale koje me opet srozaju i uniste mi srecu? zasto? ma samo zato jer im je malo dosadno u zivotu. to me taaako ljuti... i sad kad vidim neke ljude najrade bim ih gađala sa salicama, tanjurima ili bilo cim tvrđim sta mi dode pod ruke.
nemojte mislit da sam tužna, ili da sam opet u depri ili sta vec. samo sam ljuta, bijesna, whatever. jednim dijelom i na sebe jer sam se ponadala da sam mozda ipak i ja normalna, mislim, bar da netko može povjerovat u to da sam normalna (koliko-toliko). i još nešto.. prošlosti se baš i ne možete uvijek riješit. ako vas ne dostigne ona od prije 2 godine, dostigne vas ona malo dalja. npr. ako ste u petom razredu osnovne nekog ružno pogledali, možda će vam taj netko 4,5,6,7 ili koliko vec godina poslije poželjet zagorčat život zbog toga.
neki ljudi oko mene misle da cu se nakon svega konačno opametit, ali doslovno opametit, ali ja ipak mislim da neću..
oni koji me ne poznaju, tj. oni koji neznaju o čemu se radi vjerojatno neće ni skužit. a ni ne trebaju, uopće nije bitno. samo molim one koji znaju o čemu se radi da mi u komentarima ne opisuju to jer da sam htjela pisat o tome, pisala bih sve doslovno, bez izostavljanja nekih (velikih), odnosno, glavnih dijelova.
bez brige.. za koji dan cu se vratit opet onakva kakva sam bila u zadnjih par postova. bar se nadam, ako ne bude tako, necu ni pisat. znam da sam obećala neku pričicu, ali će malo pričekati, možda sljedeci put, možda neki drugi..
vas pozdravljam, budite mi dobri, spaljeni, napaljeni i nemojte se drugima petljat tamo gdje ne treba....
Post je objavljen 04.05.2007. u 22:44 sati.