Marketing
Moja je osobnost kao kanta za smeće
Već duže vrijeme sam se pribojavala upada u nekakvu monotoniju, da će sve ono što radim i što rade drugi oko mene postati refleksne radnje, očekivane, bez nekakve neizvjesnosti. Sad se bojim da me ta monotonija zahvatila....
Nedavno sam pričala sa starom prijeteljicom, pričale smo o mnogo stvari i tema, i o našim životima koji su se uveliko promijenili....I dok je ona prepričavala svoje događaje i opisivala mi kako ona provodi dane i kakvo ju društo okružuje osjetila sam nekakvu zavist....Mislim, ne žalim se ja na ljude oko sebe, to su sve do reda stvarno najljepše moguće osobe, ali imam osjećaj kao da smo se svi već polako zasitili jedni drugih.... Već počinjem hvatati one poglede, kako bih rekla, umora i dosade dok svi zajedno provodimo vrijeme....netko se svako malo posvađa, više nismo toliko orni provoditi cijelo vrijeme zajedno, ne isčekujemo više svako malo slobodno vrijeme da možemo jedni drugima prepričavati razne misli i slično....Ne znam, možda ja ovo sve umišljam, ali tako se ja osjećam....A uostalom, nije to stvarno kao nekad, svi su se počeli povlačiti u neke manje grupice koje bolje funkcioniraju zajedno...Nažalost....
Nemam pojma šta sam ja htjela reći s ovim postom, ali nema veze, neka stoji, bar je novi!
Btw, prošla je moja krizma, a ja sam bila jako kul zato što sam imala mamurnu kumu u starkama, trenerice(ovak je gospon pop nazvao naše kumove) moja, ve te (:
Ana iliti Mušica, Sreeeeeeeetan ti roooooooođendan, voli te tvoja DIP-Muha!!! btw, još mi nisi rekla šta da ti kupim, ubit ću teeeeeeeeeeeee! ali nema veze, budemo ja i TBS nešto smislile, i`m thinking pink (LOOOOOOOOL)
ja bi ovakvog medu (:
Ae ljudi uživajte, pozdraf!
Post je objavljen 04.05.2007. u 17:10 sati.