Ušao sam u Hogwarts Express sam. Pogledao sam za sobom. Zabrinute, ali u isto vrijeme nasmijesene majke su grlile svoju djecu i opraštale se s njima. Ellie nije bilo. Otišla je sinoć kasno. Znao sam da neće moći izdržati do jutra u Šupljem kotliću. Uski hodnik je bio preplavljen učenicima. U prolazu sam tresnuo od Katie Bell
'Pazi kud ideš' rekao sam, ali kad sam shvatio koje izvinuo sam se
'Joj sorry, mislio sam da je koji od onih prvačića, stvarno ih ne podnosim'.
'Ma da' rekla je a potom naglo pocrvenila 'Ovaj... vidimo se u školi'.
'Pazi da se možda ne vidimo i prije toga' namignuo sam joj i dalje nastavio tražiti slobodnu kabinu.
Prvačići su po običaju zauzeli prve, a zadnji vagon je rezervisan za sedmaše. I tako gurajući se među masu odjedno me je neko doviknuo sa zada. Bila je to Irma.
'Ne bi došao ni da se pozdravis' nasmijesila se. Vratio sam se nazad do njene kabine i zagrlio je. Bas sam je pozelio nakon toliko puno vremena. Unutra su bili i ostali: Emma, Anith, Melody i Dante.
'Izgleda da ste puni' – rekao sam gledajuću unutra
'Ima jedno mjesto pored mene Wolfie' rekla je Emma.
Ušao sam unutra i nakon što sam se sa svima pozdravio i izljubio sjeo sam između Emme i Anith, dvije negativke grrr;))))). Dante i Melody su se raspričali oko neke slytherinske mode koja se sastoji u zagorčavanju života prvačića tako da se pokaju što su ikad došli u Hogwarts i tjeranja Fitcha da plače tako što bi objesili lažnu gospođu Norris. Emma je prelistavala jedan hard rock časopis i grickala žabice, a Anith je slušala Evanescence na mp3 plejeru, naslonivši se na mene. Uzeo sam joj jednu slušalicu i stavio je sebi u uho. Moja macka Ingrid i Emmina mačka Puffy su se igrale na podu, a Anithin sovac Circe je samo povremenu guknuo iz svog 'skrovišta' u spremištu za ruksake iznad moje glave. Irmin pas Šapica nije mogao s nama u odjeljak tako da je ona često išla da vidi šta trebutno radi.
Nakon što su došla kolica i nakon što smo se nakupovali slatkiša i koječega, navalili smo da pojedemo. Ubrzo je Anith zaspala, ali je ja nisam želio buditi. Irma, Melody i Dante su izašle iz odjeljka u potrazi za 'onim' zgodnim momkom koji je prošao hodnikom, iako se Irma nećkala, ali na kraju je pristala. Ja i Emma smo prešli na njihova sjedišta, a ja sam polahko spustio Anith na naše mjesto. Emma i ja smo počeli jednu veoma zanimljivu temu, ali najednom je ona rekla:
'Moram ti nešto priznati' – rekla je tihim glasom kako ne bi probudila Anith.
'Slobodno reci' – rekao sam
'Ovo je jako povjerljivo. Želim samo tebi reći jer ti vjerujem'
Bio sam pomalo prestrašen tome što bi mi htjela povjerljivo reći,
'Moji roditelji su smrtonoše'
Doživio sam šok i ostao bez daha. Kako? Šta wtf?!
'I to zatvoreni u Azkabanu'
Nekoliko trenutaka sam zurio u njene plave oči i uvidio da se ne šali.
'Oh bože, to je stvarno... ovaj'
'Znam... Ne moraš mi ništa reći'
'Ali zašto?'
'Imala sam potrebu da to nekom kažem, jer ne mogu sve sama da podnesem'
Suze su joj kreule na oči, a ja sam je samo zagrlio. Sve je bilo tiho osim smijeha u odjeljku do našeg.
Post je objavljen 04.05.2007. u 15:48 sati.