Marketing
Ćorava krojačica
nešto za krpanje
Ovo je jedna mala pričica o tome kako moja baba krpa robu. Što je toliko zanimljivo u krpanju robe, pitate se zbunjeno sad vi? Pa, iskreno govoreći, krpanje starih čarapetina i ne bi bilo zanimljivo da moja baba nije ćorava da prostite ko´ šišmiš. Pa se isto tako ko´ šišmiš već godinama orijentira samo po sluhu i zvuku.
Ma ne, ne kažem da je moja baba ehosonder, ej! 
Ne trčkara vam ona okolo proizvodeći i hvatajući visoke frekvencije i pećinske odjeke. Ona lipo sa svojim štapom dođe di je naumila, samo što malo bolje od prosječnog čovjeka naćuli uši. Pa često čuje i ono šta ne triba Oćale joj već odavno služe samo kao ukras. Ta dva dna od pivske boce samo joj pomažu uobličavati velike crne mrlje u velike mutne mrlje. A te velike mutne mrlje smo naravno svi mi koji se oko babe motamo.
-Ej baba di si?
-A ko je to?
-Ja san baba, ja.
-Dođi bliže da te baba vidi. (a da stojiš bliže diro bi joj nosom čelo)
-Ja sam baba, ja.
-A biće moja…. Mare?
-Ma nije Mare, ja sam baba!
-A biće moja…. Ane?
-Ma nije Ane, ja sam baba!
-A biće moja…. Ive?
-Ma nije Ive, ja sam baba – Ja!
-A TI SI! Dobroje, nemoj babi zamirit.
I onda krene poljubac, koji onako slikovito rečeno izgleda kao da vam puž balavac mili po licu, jer baba već odavno nema zube već samo rasklimano zubalo, no to nju nimalo ne sprečava da se prepredeno raduje takovoj posebnoj vrsti pozdrava. Ona jedva čeka da joj netko naivan naleti pa da ga zabali, osim ako taj ima bradu (jer bradate baba ne voli baliti jer je škakljaju), ali to je već druga priča. Uglavnom, shvatili ste – moja je baba ćorava da ćoravija ne može biti.
I sad vi zdravo rezonirate, tko bi njoj kao takovoj dao išta krpati? Ehe, ali u tome i je stvar! Njoj nitko ni ne daje iglu, konac i krpe, ali to njoj ne predstavlja prepreku – ona se uvijek pobrine da štogoda za krpanje nađe! Pa čak i kada ništa nije poderano.
Naime moja ćorava baba i ne primijećuje malešne poderotine i rupice na gaćama, majicama ili čarapama, to je za nju mačji kašalj - ona primijećuje samo one rupetine koje su dovoljno velike da se kroz njih može provući glava, noga ili ruka. Pa se nerijetko desi da pri odlasku u polje, stric, njeno najmlađe dite, a inače čovjek i sam odavno dida, radnu majicu ne može navući preko glave, jer je pogodite što – poznat netko zakrpao otvor za glavu! Ili pak ne može provuć ruku jer je kućna krojačica zakrpala čarapu za rukav
! Ili ne može navući nogavicu jer je opet poznat netko ´stručno´ zakrpao obe nogavice skupa!Pa onda nastane galama:
-Šta si išla krpat jesan ti reka da ne krpaš?!?
-A nemereš tako rasparano u poje! (ne može ona svoje ´dite´ pustit od sramote takoga van kuće, ts-ts)
-Iđen u poje a ne u grad! Šta ću sad s ovon majom – mogu je bacit ća?!
-Ajde sinko ne pizdi!
A tek da vidite te bodove! To ko da je neko kombajnom preko maje proša! Jedan bod nalivo, drugi po´ metra nadesno, cik-cak, gori-doli, ko Picasso, glavno da igla šiba. Joj, a tek igla! Ma to nije igla, to je – svrdlo za bušenje nafte s ušicom veličine bunara! Kroz nju bi ona biblijska deva mogla komotno proći. A naravno i boja konca je u potpunom ´skladu´ s bojom gaća! Ako su gaće crne onda će konac bit´ bil, a ako su gaće bile onda će konac bit´ - crn ili crven. Što je logično, drugačije ni ne bi išlo. Jer baba nit´ konac nit´ iglu vidi. Glavno da blješti!
I sad kako je to krojačko umijeće moje babe legende utjecalo na životne običaje ukućana? Pa rezultiralo je zgodnom igricom skrivanja. Svi se igramo tko će bolje od babe robu skriti
. Tu i tamo osvane kakva stara krpetina koje, ono što se kaže - ´nije žaj´. Čisto njoj za gušt. Pa kad krpetina prođe babin masakr - nema veće štete. Ili kako bi baba rekla: Nevjerovno!Eto.
Post je objavljen 03.05.2007. u 20:44 sati.