mejbi je stvarno istinita ona: sve prolazi s vremenom? koliko god zelim virovat u nju uvik me nesto obeshrabri. mozda onaj osjecaj da se osjecate ko govno, da vas niko ne voli, da zelite plakat a ne mozete, da je zivot sranje a ne zelite umrit, da je sve kako NE treba... ali onda vrime odnese sve i bude sve ordinary, normal. i onda dodje sreca. a to doba volim. ali ne mogu se skroz upustit jer me opet strah da ne bude sranje i da jedina rijec koja te opisuje je: air; jer je toliko tvoje samopouzdanje. variram. fakin PMS? ili samo moody juznjacka? ne znam. cudno kako sada kad je sve djelomicno proslo strah me napisat da je SVE proslo i da je SVE ok jer bi moglo opet SVE postat disgusting i usrano? evo napisala sam ali cu zato sada opet napisat da nije bas SVE super. nekad se bas te kockice ne zele poslagat. za dispet se roza stavlja na crvenu koje cak niti ne idu zajedno po mojoj paleti boja!! a onda koda ih neka sila natanta da se posloze i roza ide kod ljubicaste/roze a crvena kod plave/crvene. i mrzim one misli, strahove, osjecaje koje ne mozete opisati rijecima a po glavi se motaju svakodnevno. kad zelite nesto nekom objasniti a on vas gleda: wtf? i onda reces ma nema veze. a ima veze. jer me to zivcira. umara. zabrinjava. a ne mozes objasnit.
variram. fakin PMS? ili samo moody juznjacka?
Post je objavljen 03.05.2007. u 15:29 sati.