Marketing
Naslov
Evo skupilo se par tema o kojima odlučih napisati post.
Dakle, prva tema i vama vjerojatno najzanimljivija, Hemingway!
Za one koji ne znaju (koji nisu iz PSHG) tamo smo imali party za dan škole … Ta tema je toliko već ispisana po svim blogovima od ljudi koji su bili, da stvarno nema nekog pretjeranog smisla pisati ju, ali kako god, napisati ću i ja nešto… 
Hm… pa… kako počet… 
Kad sam krenula sam govorila da nema šanse da ću plesat i nešto slično i imala sam namjeru sjest negdje sa strane za neki stol i uživat u pogledu , ali nije bilo tako… Mislim, nije da sam nešto pretjerano plesala ali sam se uživjela u atmosferu i nisam sjedila ni 10 minuta, stalno sam bila u pokretu i za čudo pjevala (gledajući na zidu u riječi, ali bolje tako nego nikako)… 
hehe Ma bilo je baš dobro, to bi stvarno trebalo biti malo češće… 
Sljedeće teme su: smisao života i sramežljivost. Baš super… ne. Malo puno ču ja tu filozofirat i sl. nadam se da mi ne mislite zamjeriti… O ovome me potakao razgovor s jednom frendicom… Raspravljale smo o tome i mišljenja nam se ne poklapaju pretjerano…ali svatko ima pravo na svoje mišljenje…
Prvo ću nešto malo o smislu života. Pa ovako, ja sam nedavno imala totalno različito mišljenje o svemu tome, ali sad je sve drugačije, tako da ću pisati o tome kako sada razmišljam… Pa svatko od nas bi trebao imati svoj individualni smisao života… Najlakše je kada imamo problema govoriti kako to ne možemo riješiti, kako je sve crno i kako nam život nema smisla…to je česta pomisao dosta ljudi mojih godina… ali ne razmišljaju zapravo kako doći do toga smisla i kako on postoji samo ga trebamo shvatiti… U razgovoru o tome netko mi je rekao kako je život zapravo prolazan i da svi kad-tad nestanemo, pa da je svejedno kada će to biti i da je prošlo već 15 godina našeg života i ništa se posebno nije dogodilo u njima…ne slažem se s time, kako se nije ništa posebno dogodilo, to je sad relativno što je nekome posebno i dobro, ali moj odgovor na to je bio pa prvo si naučila pričati i hodati, bez čega ne bi mogla, pa si se upisala u školu i naučila pisati i čitati, pa si ju završila i upisala se u srednju gdje si stekla puno prijatelja, kako to može biti ništa posebno… ne razumijem baš… Činjenica je da je život prolazan i sve to ali svaki dio u životu nam nešto znači i ima svoji smisao… Sad nastavljam sa sramežljivošću. Pa… nemam ja ništa protiv toga da je netko sramežljiv (i ja sam nekad) ali u granicama normale, a ne možeš se za sve izvlačit na to, mene je sram, to je bolesno…ne možeš pretjerivati…a imam par ljudi u svojoj okolini koji za sve što ne žele ili se ne u sude kažu mene sram, to mi nije jasno… Ma ne znam što bih još rekla…
E sad nešto nevezano za bilo što prethodno napisano. Moram pohvaliti sve koji su ušli u reprezentaciju u taekwondo-u i na Europskom prvenstvu postigli neki uspjeh. Iz moga kluba su išli Rakun, Šuki, Andrej i Stojko (valjda nisam nekog zaboravila). Svaka čast!
Nadam se da ćete komentirati ovo... Pozdrav svima!
Post je objavljen 03.05.2007. u 11:27 sati.