Koliko puta je svatko od nas bio u situaciji potpunog ocaja,
koliko li smo samo puta pozeljeli biti netko drugi?
Slomove dozivljavamo svaki dan, te svatko od nas na njih gleda na svoj nacin.
zaronio sam u hladan jastuk.
oci me jos peku od gorkih suza, dusa mi jos vapi za udisajem tracka nade.
lezim nepomicno poput odumrle neprepoznatljive hrpice jada.
kroz mene trzajuci stalno isponovam sve jace i jace, prolaze ti dogadjaji.
svasta leti u tim predugackim trenucima mojom glavom.
vjecnost trenutka kombinirana sa jezikom osusenim
od trnovite tuge, otrov sto mi puni pluca, obavija moje srce gustom
mrezom straha. um mi je u necemu slicnom ekstazi, samo suprotno.
cista suprotnost, ova ekstaza kao da je dosla iz samoga pakla.
plameni jezici, groznica, naizmjenicna vrucina i hladnoca.
neutazivi vrisak zeli izaci na moja usta ali biva ugusen u nijemom vapaju agonije.
sati dugo prolaze, ali svejedno teku, moje stanje ludila se ne mijenja.
zasto se to meni dogadja? pitam se...pitamo se...pitate se...
nitko nezna odgovor.
gusta tmina progutala me nudeci mi privremeno spasenje od vrtloga uzasa.
osjecam se sigurno.
da.
to je jedina sigurnost koju cu na ovom svijetu dobiti. jedina samilost.
8 sati spavanja...
kratak post da objavim svoj sastavak jedan koji mi se bas svidio nekak...hm...da...pozz svima...nece vise tak cesti postovi sad ;P
Post je objavljen 02.05.2007. u 21:56 sati.