Shvatila sam danas da je sad postalo za ozbiljno. Dražesna još ima tjedan dana posla i gotova je. Onda se obraćamo Sunčeku, koji će nam pomoći oko kompjutera. I to ima neko trajanje, ali ne ovoliko. I onda? Obijanje vrata. Imamo priče i slike. Obrađeno za tisak. Jeste li zainteresirani. Jedva čekam da počnem obilaziti. Prenosiću sve rečenice direkt ovamo.
Jedan post će biti: OBJAVLJUJUUUUUUU!
Opet sanjam.
No, imam novu misiju osim ove. Kvisko je kupila maturalnu haljinu. Drži se tako pogrbljeno da sam shvatila da ju moram prisiliti na neko vježbanje. Kičma joj je nikakva. Grbi se ko baba. Ali nije uopće stvar u izgledu. Pa tek je 18 godina! Već ima bolove. Niš nemre.
Ja, prava baba, imam više konde od nje. Moram je nagovorit na bilo kakvu vježbu. Žena mora biti zdrava. Pa kak će podnijet sve ono što ju čeka. Vidim svoju sestru. Od kičme ne može niš. Ni sagnut se. Ima 35 godina. Moja mama živi na voltarenima. Ali njima niko nije govorio da se to treba. Sad je kasno. Ne vrijedi im ni vježbanje.
Rekla mi je jedna jako pametna žena da je kičma odraz stava i karaktera. No, ako se radi na držanju i učvršćivanju kičme, i životni stav se mijenja. Drugačije misle uspravni od pogrbljenih.
To mi zvuči smisleno.
Post je objavljen 02.05.2007. u 17:12 sati.