Marketing
pozdrav!
Sorry što nisam prije najavila:
od prošle subote do prošlog utorka sam bila u Fužinama(g.kotar).
ma tamo je bilo stvarno lipo,imala sam prije,pasi su tamo bili.....
svašta! 
sada ću stavit o onim psima koje su one tražile:
(Bugga mi je napisala jednog psa kojeg nemogu razumit al mislim da je to velški ovčar pa ću staviti o njemu malo manje nego o maltezeru!)
Izgleda poput ovčarskog jazavčara s obrazom lisice i pomalo našiljenim uspravnim ušima. Od cardigana ga možemo razlikovati po repu koji je kod pembroka jako kratak. Različiti su i po boji - pembroke je smed, crvenkasto-smed, crn ili je u kombinaciji tih boja s bijelim pjegama po nogama, prsima i zatiljku. Izraz obraza je oprezan i pametan, gubica zašiljena, njuška crna. Prednje noge su kratke i koliko je moguće ravne. Telo je srednje dugo sa elastičnim rebrima. Prsni koš je dubok, dolazi skoro do polovine prednjih nogu. Dlaka je gusta, srednje duga, ne oštra. Ne sme biti preduga i kovrčava. Visina - od 25 do 30 cm, telesna težina - od 8 do 11 kg. Mnogi drže velškog ovčara kratkih nogu mješancem i u engleskoj ta pasmina nije bila posebno cenjena, sve dok nije yorkširski knez 1933. godine svojoj kćerki (tadašnjoj kraljici) Elizabeti poklonio velšku ovčarku Dookie. Elizabeta je bila tako oduševljena da je corgi ostala njena rasa. Kraljičini psi bili su popularni i privlačni uzgajačima. U Nemačkoj nisu bili nikada rašireni iako je corgi u današnje vreme primeren, skoro idealan pas. Iznimno je oprezan i uvek spreman za obranu. "Velik" je pas kojeg možemo držati u naručju.Nega je jednostavna, corgi je takoder otporan na vremenske promjene. Voli se puno kretati.Prilagodljiv je i lako ga je odgajati.Možemo ga imati u stanu ako nije premalen. Najsretniji je kada se može nečim baviti. Treba mu potražiti neki "posao" ili se treba s njim puno igrati. Dočeka starost od oko 15 godina.
OPA SAD SAM NAŠLA JOŠ PASMINA PA ĆU O NJIMA ISTO PISAT!!!!
Mali je pas, kod kojeg je dužina tela veća od visine. Od glave do vrha rep je obrastao svilenkastom, dugom i svetlom dlakom. Glava ima naglašeno čeono koleno. Čeoni dio lobanje je izrazit, također i trepavice. Njuška i gubica su crne boje, oči velike, tamne, živahne i pametne. Telo je u pasminskom standardu potanko opisano. Rep je u korenu jak, na vrhu tanak i prekriven je dugom dlakom, koja pravi lepezu. Pojedine dlake tog gustog krzna duge su i do 22 cm. Boja krzna je potpuno bela. Visina mužjaka - od 21 do 25 cm, težina - 3 do 4 kg. Dožive veliku starost. Pas ne potiče s Malte, već je njegova domovina dalmatinska obala - otok Melitaea koji se danas zove Mljet. Maltezer je bio opisan još u starogrčkoj literaturi, a ti psi bili su ljubimci već i starogrčkim damama.Maltezerova dlaka podseća na staklenu vunu. Na krznu se često oblikuje razdjeljak, posebno na leđima. Dlaka se potpuno razvije tek u trećoj godini života i mora biti jako bogata. Treba je negovati četkom (ne metalnom!) i češljem (također ne metalnim). Redovito treba čistiti iscjedak iz očiju, jer inače dlaka na tom mjestu postane žućkasta. Maltezer je privržen čoveku, vrlo je oprezan, mada nije nervozan i osoran. Živahan je i rado se kreće. Kao i svi drugi bišoni tipičan je damski pas.Dobrog je zdravlja i rijetko oboli. Šteta je da su jako skupi i stoga prilično nedostupni.
...
Poreklo pasmine nije jasno, kao iznimnu retkost i dragocenost su te pse donosili putnici iz Kine. Ime je pasmina dobila 1894. godine. U Kini su čau-čau pse koristili kao čuvare, lovce na vukove i kućne pse Ijubimce, a na severu i kao pse za vuču. Uzgajali su ih i zbog mesa i krzna na Dalekom Istoku u boljim restoranima još i danas nude njihovo meso.Po prirodi je miran, uravnotežen, suzdržan i ne voli da ga se češka. Veže se uz porodicu i postane dobar prijatelj. Najjače se zbliži s jednim članom obitelji i zato mu ne treba menjati gospodare. Čau-čau je dobar čuvar koji laje samo onda kada to stvarno treba i tada je oštar i agresivan. Najveći je individualac među psima, privržen je čoveku, a nikada drugim psima. Nije primeren deci, voli hladnoću. Nije mu potrebno puno kretanja
...
Sitno je pseće stvorenje s kratkim, ravnim leđima i ravnim nogama, koje drži razmaknuto. Dugi rep nosi u lepo oblikovanom luku preko leđne linije. Glava je zaobljena poput jabuke, nosni dio lubanje je nežan sa jasno izraženim stopom. Oči su velike iako ne smeju biti previše izbuljene. Netopirske uši su pri osluškivanju postavljene uspravno. Dlaka je kratka, gusta i sjajna, poželjan je malen okovratnik. Drugi tip psa ima mekanu i dugu dlaku. Dugodlake čiuaue možemo zameniti sa psom pasmine papillon (leptir). Glavna razlika medu njima je u veličini koja u standardu još uvijek nije precizno određena. Visina ne smije biti viša od 20 cm, težina je od 500 g do 2,5 kg. Čiuaua je najmanji pas na svetu. Dobio je ime po meksičkoj državi Chihuahua (tamo još uvek možemo videti čiuauama slične, ali robusnije pse) odakle su pasminu u prošlom stoleću preneli u Ameriku. Njegova umiljata, krhka vanjština vara - u stvarnosti je živahan, odlučan pas koji se ne boji svojih velikih rođaka. Tipičan je pas za naručje, jer se tamo najbolje oseća - pre svega u gospodarevom naručju. Gospodaru je neobično privržen. Skoro nikada ne laje već samo prigušeno reži. Tako se ponaša prema svim "sumnjivcima". Čiuaua je inteligentan, neobično temperamentan pas, spreman za učenje. Kod kratkodlakih i dugodlakih varijeteta dozvoljene su skoro sve kombinacije boja, a američki standard dozvoljava i srebrno sivu, čokoladno smedu i crnu boju. Čiuaui je svaki dan potrebna duga, opuštena šetnja. Životno doba je dugo.
...
Živahan, skladno građen, jak i mišićav pas, iako ne grub. Ima vretenasto telo. Brz je i uporan. Glava mu je osobita, priljubljenih ušiju, okruglih očiju, potpunog škarastog zubala. Dozvoljena su dva varijeteta: beli s crnim tačkama i beli s jetreno smeđim tačkama. Kod crnog oči su tamne, a kod smedeg jantarno smeđe. Sluznice nosa, rubovi očnih kapaka i nokti odgovaraju boji tačaka koje su po tijelu veće, a po glavi, nogama i repu manje. Sitne točkice izmedu većih su nepoželjne. Rep je pružen nešto iznad linije leđa, nikad savinut i prebačen prema glavi. Šape mačje. Dlaka je kratka, tvrda, gusta, glatka i sjajna. Visina: 56 - 61 cm (mužjaci), 54 - 59 (ženke), teži do 25 kg. Dalmatinski pas je u svetu najpoznatija hrvatska autohtona pasmina. Dobio je ime po Dalmaciji i ilirskom plemenu Dalmati. U 14. stoleću organizirano se uzgajao u Đakovačkoj biskupiji i korišten je kao vojnički pas, pratilac konjanika te kao lovački pas gonič i ptičar pod imenom dubrovački gonič. U američkoj vojsci prenosio je poštu i lagane terete, a služi i kao vatrogasni pas. U 19. st. Vero Shaw ga prvi imenuje tim službenim imenom. Prema standardu FCI-a naziva se dalmatinac, a domicil te pasmine ima Dalmacija, Republika Hrvatska. Taj prijatan trkač nije pas za Ijude koji ne žele pobuđivati pažnju. Njegovo pegavo telo je već iz daleka oznaka da dolazi nešto posebno (često ga koriste za marketing). Voli trčanje i stoga se dobro oseća na selu, u velikom vrtu, među decom ili konjima. Prilagodljiv je i inteligentan pa se preporučuje za pratnju. Lako ga je negovati i ima izrazito dobar smisao za čistoću. Po prirodi je zdrav, prijatan i osećajan. Doživi 12 godina
...
U standardu piše: "Koli mora već na prvi pogled delovati kao pas izuzetne lepote. Kada stoji potpuno mirno mora svaki deo tela u celosti delovati skladno". Oblik glave je pri ocenjivanju od posebne važnosti. Glava ne sme biti tupa već kao lepo izrezan klin. Oči su bademastog oblika i daju psu ljupki izgled. Uši nosi uspravno, osim gornje trećine koja je povinuta napred. Rep je dug i bogato odlakan. Dlaka je duga, gusta i tvrda. Boja: žuto-bela, trobojna (crna sa smeđim mrljama) i srebrno plava (blue-merle). Visina - do 61 cm, težina - 30 kg. Sve opisano vredi i za kratkodlakog škotskog ovčara (smooth collie) samo je dlaka kratka i gusta. Živi do 15 godina. Dugodlaki škotski ovčar je prvi puta postao moderan pas na kraju prošlog stoleća - za toga prvaka u lepoti tada je trebalo izbrojati 20 000 maraka u zlatu. Nakon velikog zanimanja počeo je masovan uzgoj, a istovremeno s tim nekontrolirana i nesistematična ukrštanja. Koli nije zahtjevna rasa. Psi lako uče, istrajni su, prirodno im je utisnut obrambeni nagon i imaju potrebu za kretanjem. Nije pas za solitere i velike gradove. Najbolje se oseća dok kasom trči pored bicikla. Svom gospodaru rado služi. Odgajamo ga tako da se njime što više bavimo. Potrebno mu je puno ljubavi. Mora živeti u porodici, a ne u psetarnici! Ne podnosi silu. Može biti pas za početnika. Dobar je s decom, ali ne kao Lassie koji je pedesetih godina škotske ovčare ponovo učinio modernim psima. Potrebno je često čišćenje krzna. Vrlo rado laje iako to lako obuzdamo.
(nemogu naći njegovu sliku!!!)
...
To je pas srednje građe, niti teških, niti filigranskih kostiju. Telo mu je skladno, pravougaono i rustičnog izgleda. Glava je tupoklinastog oblika, paralelnih linija gubice i lobanje. Oči imaju oblik badema,dosta su velike, tamno smeđe boje, inteligentnog i živahnog pogleda. Zubalo je potpuno, klještastog ugriza. Ima trouglste,stršeće ili polustršeće uši. Dlaka je crna, čvrsta, valovita do kovrčava, i duga oko 10 cm. Kratka je na glavi, vanjskom delu uške i donjim delovima nogu. Šape su kašikaste. Poddlaka je crna i gusta. Na,prsima i grudištu dozvoljene su bele oznake do 5 cm promera.Visina - 40 do 50 cm.
...
Drag je, iako kompaktan pas uspravnog stava i skladnog tela. Njegova posebna osobina je duga dlaka koja se sa strane, od nosa do repa vuče po podu. Glava je mala i draga, oči su srednje velike, ne smeju biti izbuljene. Uši su male, uspravne i prekrivene kratkom dlakom. Telo ne sme biti slabo, leđa su ravna. Svilena dlaka bez poddlake je duga, glatka i ravna. Boja: čelično plava od zatiljka do korijena repa, boje treseta na glavi s ušima tamnije obojenim. Visina 22 cm, tjelesna težina - do 3 kg. Ti ljupki terijeri dočekaju do 12 godina starosti. U grofoviji York su tkalci i rudari u XIX. stoleću uzgojili malog terijera za jamarenje. Prvi puta se pojavio na izložbi pod imenom dugodlaki škotski terijer 1861. godine, a 1870. godine je dobio današnje ime zahvaljujući časniku koji je u časopisu "The Field" pohvalio uzgajače Yorkshirea da su pasminu toliko poboljšali da stvarno može nositi njihovo ime. Kada je postao manji, a dlake duže "yorki" je postao pomodni pas. Tada su započele svađe o veličini te pasmine jer su preprodavači pasa hteli što manje pse. Danas je slično - uzgajaju što manje pse jer donose "više novca". Tko ponudi jako male yorkširce treba mu reći da je varalica. U standardu je tačno određena visina. Yorki koji teži manje od dva kilograma nije pravi predstavnik svoje rase. Za ovu rasu je značajna živahnost, neustrašivost i osjećajnost. Pored toga pas mora biti umiljat.
...
To je stasit patuljasti pas, koji potiče od malo poznatih linija molosoidnih pasa. Glava mu je velika i okrugla, s dubokim poprečnim kožnim naborima na čelu. Nosni dio lobanje je kratak, ravan i širok, napred tup, s izrazito crnim licem i širokom crnom njuškom. Mopsu je u standardu predviđen predgriz. Oči su tamne, skoro crne, okrugle i postavljene tako da svako gleda na svoju stranu. Pogled je vrlo pozoran. Uši su crne, malene, tanke. Vrat je kratak i snažan, s jako izraženim podvratnikom. Rep je po mogućnosti dvostruko savijen, držan iznad leđa. Dlaka je kratka i svetleća, od srebrno sive do boje marelice. Visina - do 32 cm, težina - do 8 kg. Doživi i 15 godina. Mopsovo poreklo nije potpuno jasno. Preci su možda bili engleski buldozi ili kineske pasmine. Ime mops, kojeg i mi upotrebljavamo, nemačkog je porekla (staronjemački mup znači natmuren). Spada u pse za pratnju. Nekada je bio modni pas, a sada je razmerno rijedak. Upravo je šteta da ti psi nisu više rašireni. Mops je stvarno nezahtevna, pristupačna rasa i može živeti u malom stanu. lako je malen, hrabar je čuvar - u tome se ogleda njegova molosoidna prošlost. Potreban mu je dosledan odgoj. Moramo biti odlučni i kada odraste. Naime, izvanredno je pametan, sposoban brzo otkriti sve slabosti svojeg gospodara i dobro ih iskoristiti. Može postati pravi tiranin. Još jedna slaba osobina: kada diše glasno sopće, a dok spava hrče. Po naravi je tvrd. Moramo paziti na nabore među kojima se mogu pojaviti upale.
...
To je pas snažnog izgleda, aktivan i pun energije. Unatoč jakoj postavi lagano se kreće. Karakteristično za njega je jaka, kratka dlaka, ravna, bez kovrči. Poddlaka odbija vodu. Dlaka na nogama i na repu nije duža. Za tog retrivera tipičan je tzv. vidrin rep. Čeono koleno je izraženo, gubica jaka i na krajevima nije bitnije sužena. Smeđe oči su prijatnog izgleda. Uši su obešene tesno uz glavu, srednje velike i postavljene prilično unazad.Boja je crna, čokoladno smeđa ili svetlo žuta. Žuti psi imaju najgušću dlaku. Visina - 55 do 62 cm, težina - od 25 do 31 kg. Životna dob oko 12 godina.Prvi standard za labradore je napisan 1887. godine i u njemu su posebno isticali njegovu tvrdoću i vodljivost. Kao samostalna rasa bio je priznat 1905. godine. Najpre su bili samo crni, a druge boje nisu bile dozvoljene. Labradorova prednost je odlična vodljivost. Sposoban je učenik i već u toku šetnje ili igre naučimo ga donošenju. Po naravi je prijatan i voli decu.Nije previše glasan i unutrašnje je stabilan pas (i u velikim gradovima, gde ima puno prometa). Dobro se razume s drugim psima i ostalim domaćim životinjama. Neustrašiv je i razmjerno dobar čuvar. Koristi se kao vodič za slepe, a uzgaja se i za izlože. Ne obazire se na vremenske promene, robustan je i otporan, pa mu čak ni sneg ni hladnoća ne smetaju.Ubrajaju se među najomiljenije porodične pse. Posebno je dobrodušan pas.
...
Pravougaonog je telesnog oblika, jak i mišićav. Isijava moć svojih predaka, inteligenciju i pokretljivost. Telo mora biti građeno funkcionalno, harmonično i skladno. Već na prvi pogled mora biti vidljiva razlika među spolovima. Kreće se kasom, stoga su kod nemačkog ovčara posebno važni pravilni uglovi među udovima. Glava je suha, s jakom klinastom gubicom. Uši moraju biti uspravne i postavljene tako da su ušne školjke usmerene napred. Na repu je dlaka nešto duža. Rep mora doseći skočni zglob. Dlaka je oštra, a poddlaka gusta. Osnovna , boja je crna s odgovarajućim oznakama pšenično smeđe do sive boje.Visina mužjaka - od 61 do 65 cm, ženki - od 55 do 60 cm.Nemački ovčar je najomiljenija službena rasa na svetu. Uzgajači i ljubitelji su udruženi u u WUSV (Svjetski savez njemačkih ovčara). Samo u Nemačkoj je 150 000 članova Društva nemačkih ovčara i oko 15 000 prijavljenih uzgajača. Nemačkih ovčara na svijetu ima 1,5 milion.Prvi pas koji je bio upisan u knjigu nemačkih ovčara bio je "Horand von Grafrath", koji se prvobitno zvao "Hektor-Linksrhein" i postao je otac svih ovčara. Njegov vlasnik, konjanički satnik Max von Stephanitz, ovako ga je opisao: "Horandu von Grafrathu je sudbina namenila upis pod brojem jedan u rodovnu knjigu nemačkih ovčara. Za tadašnje kinološke zanesenjake to je bio pas koji je ostvario njihove snove. Bio je dovoljno velik, jakih kostiju, lepih telesnih linija, s plemenitom glavom, suhim i žilavim telom, izvanredno skladno građen. Imao je i primerne osobine
...
Malen je, živahan pas s jakim kostima, koje deluju groteskno. Odlučan je i samouveren, bogato odlakan. Dok hoda čini se kao da se valja po tlu.Glava je masivna, široka i plosnata u čeonom delu, čak i lice je plosnatog izgleda. Uši su nisko postavljene, jako razmaknute, kao i oči. Dlaka na vratu je grivasta, slična dvostrukom krznu. Poddlaka je gusta, obrasla ravnom krovnom dlakom. Dozvoljene su sve boje krzna. Što je pekinezer manji, to je cjenjeniji. Visina - od 15 do 25 cm, težina - od 1,5 do 6 kg.Pse su uzgajali u kineskoj carskoj palači i pažljivo su ih negovali. Pasminu je opisala careva udovica Tsze-Hi i time je postavila prvi standard. Prve primerke su u Englesku doveli 1860. godine. 1898. godine nastao je europski standard za pekinezera o kojem su govorili da je "pas za fine Ijude". Jako je pametan i samouveren, sposoban je postati obiteljski tiranin. Toliko je malen, da ga možemo nositi u naručju. Oprezan je i neustrašiv, robustan i odlučan - dakle, nije razmaženko ili pas za decu. Štenetu treba puno Ijubavi, a odrastao pas je uvek malo suzdržan. Potrebna mu je pažljiva nega i kvalitetna prehrana. U takvim okolnostima može doživeti veliku starost. Pas je za individualiste. Pekinezer je pas za razonodu i zabavu, a istovremeno je dobar čuvar. Potrebno mu je puno nege, treba mu čistiti i zube kako bi spriječili ispadanje.
...
Srednje je velik, mišićav i jak pas, pokretljiv i lakonog. Njegov obraz, sličan vučjem, je nezaboravan. Čeono koleno je dobro izraženo, njuška je crne do mesnate boje. Po njušci su dozvoljene i pruge svetlije boje. Oči su smede ili plave, pogled živahan i prijatan. Srednje velike uspravne uši stoje prilično odmaknuto. Po ušima, čak i u unutrašnjosti, je svetla, gusta dlaka, a rubovi na unutrašnjoj strani su crni. Gornja dlaka, pod kojom je mekana poddlaka, je ravna, srednje duga i priljubljena. Boje: od potpuno bele do crne, a najčešća je kombinacija tih dveju boja. Visina - od 53 do 59 cm, kod ženki samo 50 cm, težina - do 27 kg.Sibirski haskiji postali su najomiIjeniji medu svim psima za vuču, kada su 1909. godine došli na Aljasku i počeli pobeđivati na takmičenjima u trkama sanki, iako su bili lakše telesne građe od svojih suparnika. FCI je rasu priznao tek 1966. godine. Husky je specijalist za vuču sanki. Sposoban je dobro rasporediti svoju snagu. Tu karakteristiku, i izvanrednu aktivnost, ustrajnost i žilavost moramo uzeti u obzir ako se odlučimo za kupovinu tog psa. Treba mu omogućiti neverojatno puno kretanja. Husky je posebno Ijubazan pas i moguće ga je držati u čoporu s drugim psima. Možemo ga koristiti za vuču sanki i posebnih, samo za to, izradenih kolica. Takve zaprege već imaju neki naši susedi,najviše Italijani. Vuča kolica ili sanki najbolji je način za trošenje silne haskijeve energije. Ako u psetarnici boravi više pasa, mora biti gradena tvrdo i pouzdano, jer ako vam pobegne čopor haskija, teško da će te ih posle uhvatiti. Ti psi su jako inteligentni. Znaju biti doista svojeglavi. Nisu previše otporni na bolesti
...
Malen je i robustan pas, dubokih prsiju, kratkih nogu, bele dlake i drskog pogleda. Čeoni dio lobanje je srednje velik, malo zaobljen i prekriven gustom dlakom. Njuška je razmjerno kratka, čeono koleno je dobro izraženo. Ne sme biti sličan škotskom terijeru. Oči su srednje velike, tamne i približene. Male uši su uspravne, zašiljene i prekrivene dlakom. Telo je kompaktno, leđa kratka kao i rep koji je nošen uspravno. Ima dugu dlaku s ravnom i tvrdom pokrovnom dlakom koja je duga 5 cm, poddlaka je kratka i mekanija, krzno je potpuno belo, nokti, jastučići i njuška su crne boje. Visina - 28 cm, težina - 8 kg.Zapadno škotski beli terijer je nastao iz sličnih razloga kao i silihemski terijer. Želeli su imati belog jamara, koji bi se razlikovao od lisice ili jazavčara, da ga lovac slučajno ne ustreli. Zapadno škotske bele terijere je slikar Lanser prikazao na slici već 1839. godine. Naslikao je krvoslednika i "westija" koji gledaju iz pasje kućice. Westi je naravno najpoznatiji kao bela polovica reklamnog simbola za whisky "Black and White". U tu je svrhu vlasnik škotskih destilerija Buchanan dao naslikati svoga psa već 1892. godine. Zapadno škotski beli terijer je izuzetno umiljat, veseo i očaravajući pas. Od njega nije dobro napraviti modnu lutku, jer to nije pas koji bi bio zadovoljan u naručju. Samostalan je, prirodan, voli decu, osećajan je i istrajan. Tome možemo dodati još i neosetljivost i nezahtevnost. Idealan je pas. Svaka tri meseca treba mu skratiti dlaku. Dočeka visoku starost
(JOJ BUGGA SORRY!!! SAD SAM SKUŽILA TKO JE WESTY!!! PA EVO TI TI O NJEMU!!!)
(nema slika...)
E,pa to je sve za sada!!!
nadam se da poštujete moj rad i molim vas da mi ga puuuno komentirate jer sam uložila puno truda u ovo!!!
Post je objavljen 02.05.2007. u 14:03 sati.