Marketing
Tragovi
Tragovi
Ostavljeni ...odbačeni ...
U Zaboravu stoje ...
Možda jednom bili su Ljubavlju označeni...
Al' ti dani više se ne broje ...
Tko zna koliko je ljudi pregazilo tuđe stope...
Razgrnulo pijesak utaban od tuge...
Poravnalo kristaliće ...
Izgradilo kule...
Ne za sebe...ne za druge...
Za nekoga trečega ...manjega ili većega ...
Neznanoga pratioca ,srodnu dušu ,skitnicu sa puta...
A danas je Duša razočarana i ljuta...
Jer ne vidi odraz od suznoka oka ...
I rana je zapečačena ...sakrivena...duboka...
U toj rani Mozaik se slaže...
Zrno do zrna palača ...
I pitam se što je sada draže...
Kula razasuta na sve strane svijeta ...
Biser bijeli koji negdje u dubini raste...cvijeta...
Jer razgrnuto zrno malo dotaklo je samo dno...
A na dnu je školjki jednom tik u srce palo ...
I gle čuda...dodirnulo je najplodnije tlo ...
Palača na drugoj strani optočena stoji sama ...
I ne vidi od blještavila kako okružuje ju tama ...
Tragovi ...
Kao putokaz ostavljeni su ispred nas...
Prohodani su već odavno ...
Utihnuli su ... ili urliču na sav glas...
Otisak su vremena i postojanja živih duša ...
Ispričati će divne priče ...
Samo ...vremena su takva...
Njihov Glas više nitko i ne sluša...
Post je objavljen 11.05.2007. u 11:00 sati.