Marketing
mladost ludost... :P
bilo je to jedne jeseni dok sam još živjela u Sinu...
moji su otišli na selo ja sam ostala sam doma... cijeli vikend... još samo da mi baka nije prva susjeda moglo je bit savršeno... ili možda nije moglo bit zabavnije... 
taj dan je bilo savršeno vrijeme... u 10 u jutro sam izašla i nisam se vraćala doma... bilo je zabavno nikad se nismo tako zezali kao taj dan a i ja sam bila super volje možda jer je i Bruno dečko u kojeg sam bila zaljubljena došao taj vikend u posjetu svojoj baki... već se smračilo i zahladilo... svi smo počeli polako drhtat a onda sam ja predložila da odemo kod mene jer sam sama... nas 10ak smo prošli pokraj mog bratića a baš tada smo se ja i on nešto zakačili tako da ga nisam ni pozdravili... prošvercam ja njih 10ak u kuću da koji susjed nebi ništa vido... upadnemo unutra svi se smijeste upalim ja muziku pogasim svjetla zbog bolje atmosfere i sjednem do Bruna 
daobijem 
odletim u 7.nebo... i kroz muziku čujem iritantni zvuk telefona.... 
javim se... i protrnem kad sam čula ljutit glas od djeda... "ko je to kod tebe tu???" JA: nitko evo slušam muziku i gledam tv ON: ma nemoj a meni je marko (rođak) reko da si punu kuću natovarila ološem JA: ma on ti laže NISAM... ON: neznam ja evo mene sad gori pa ćemo vidjet... mozak mi je radio 100km/h... skupim ja njih i potjeram ih u podrum a djed je već bio na vratima... otvorma ja on uleti ko vjetar (nisam znala da može tako brzo hodat) ode u dnevni boravak... nema... ode u moju sobu.. nema... u bratovoj... nema... od staraca... da napomenem da je i u ormare gledo... a ja se u životu nisam više tresla kako me trta bila... nakon svih soba ode u wc pa kupaonu svaki kutak... dođe do vrata koje vode u potkrovlje i na tavan... stane i kaže "otključaj da odem u podrum" oblio me hladan znoj ali mu predložim "pa odi prvo u potkrovlje i onda se spusti dolje... "dobro ajde više" ode on gore i pretražuje meni nije ništa drugo ostalo nego da se molim... ne nađe on nikoga i krane van nije ni krenuo u podrum ja sva iznenađena kažem "a podrum si zaboravijo zar nećeš pogleda" on: "ma neću vjerujem ti... ali svejedno sad ćeš zaključat kuću i ideš spavat kod nas" 
nabacim neki bijedni osmijeh i kažem ok... Bogu hvala u vratima od podruma je bio ključ nazovem ja Rebeku daj molim te kad izađete ti zaključaj vrata, ponesi ključ i dat ćeš mi ga ujutro... kad ona meni ma nećemo ti mi ić nama je tu baš super ima vina... ja njoj haha... vidimo se ujutro samo se vi zabavljajte... kad nakon 5 min uleti marko u kuću moje bake vičući... "ivane ivane eno ih izlaze iz kuće priskaču ti ogradu" mojoj baki već sve to dosadilo i izdere se na njega... 
bravo za moju najdražu babu nema je zemlja najbolja je... 
a djed je ipak bio sumnjičav tako da je kad sam ja otišla spavat on otišo provjerit jesu prozori zatvoreni... a pošto su bili zbunilo ga je to kako su izašli tako da nije ništa spominjo mami... jer da je... ona bi znala da je istina to što je marko reko i mogla bih se pozdravit s tim da ću više ikad ostat sama doma...
hehe... i svaki sljedeći vikend je bio sličan ovom... 
Post je objavljen 01.05.2007. u 13:32 sati.