prošlo je točno četiri tjedna od...
otkako sam mislila da sam sretna.
a sada... sada je sve drukčije.
sve...
netko mi je rekao da ne pišem javno to što pišem, da ne komuniciram s njim na takav način... i u principu se slažem da je to glup način komunikacije, ali ja sam blog pisala i davno prije njega, kada sam pisala o nekome drugome (eno linka sa strane), i dok taj drugi nije znao za njega (poslije ga je pročitao)... i još puno prije i njega. pisala sam kao i masa drugih o svojim unutarnjim previranjima, o svojim osjećajima, mislima... i ne vidim zašto bih sada trebala prestati samo zato što on dođe na moj blog i čita što sam pisala? nek čita ako mu se čita... što ja imam s tim?
ovo je meni način terapije, način sređivanja misli... nekad sam pisala dnevnik, imam bilježnice i bilježnice ispisanih stranica... sada pišem blog. i pisala sam ga dok sam bila s njim, i pišem sada kad me ostavio...
ako mi je to trenutno emocionalno najveća preokupacija, kao što je razumljivo da jest, onda ću pisati o tome i boli me đon tko to čita ili ne čita...
ako mi se piše da je kreten, pisat ću da je kreten; ako mi se piše da ga još volim, pisat ću da ga još volim; ako mi se piše da ga mrzim, pisat ću da ga mrzim. i sve poreći sljedeći dan i onda ponovo napisati dan nakon toga.
to je dnevnik i ako želim pisati javni dnevnik, pisat ću ga i točka.
doći će dan kada možda neću htjeti pisati ni o čemu što me tišti, što me muči, što mi se događa, što osjećam.
kada dođe taj dan, prestat ću pisati o tome. pisat ću blog o zbivanjima u svijetu, o člancima i knjigama koje sam pročitala, o ekonomskoj situaciji u zemlji, o politici...
sada želim pisati o osjećajima.
Post je objavljen 30.04.2007. u 13:55 sati.