Ležim u grmu, mravi mi masiraju koljena, a na licu se žari crvena fleka. Sred snajperskog križića na ranojutarnjem suncu lagano se budi tulipan.
Kad procvate ubit ću ga.
Na usijanoj šini optočenoj urinom i izmetom laganim povjetarcem uznemiren papir hoće slobodu. Ljepljivi tragovi govana njegove su rešetke.
Ja ga oslobađam i na njegovo mjesto postavljam žutu kovanicu. Uskoro će nastati dragocjeni dukat.
O Sizifu ne mislim najbolje. Tik pred orgazam ja kihnem i stanem. Zašto si stao?
Zbog Sizifa.
Okomito podno podnevne zvijezde trčim kao sumanut. Tako se volja snaži.
Moj hemoroid moj je jedini prijatelj. Nemojte mu zamjeriti, njegova je iritacija jezik kojim komuniciramo.
Svakomalo piruetom prekinem usamljeni hod. Pokušavam promijeniti rotaciju Zemlje.
Skidam koru s kruha i halapljivo je jedem dok nutrinu bacam svinjama. Jednom davno ugledao sam šupljine. Još i sada čujem eho pijanog pekara s cigaretom u ustima. Pjeva.
Kao mali, jedne noći, na zvjezdanom nebu ugledao sam brdašce, a na njemu spaljenu kuću.
Širio sam zjenice ne bih li pročitao broj. Šezdeset i jedan. Moj broj.
Ja mi kaže da prestanem.
Razum ubija maštu.
Post je objavljen 29.04.2007. u 21:07 sati.