Marketing
Priučena domaćica
U narodu, specijalno međ ženama, postoji odomaćeni i verujem mrski termin veliko spremanje. Kapiram da se i sustanari kućne zajednice blago traumiraju kada se Majka ili ŽenaSpremnaDaDoakaSvakomTraguPrljavštine odluči na sređivanje mesta zločina, jer se sa istim kreće u nekim ranim jutarnjim satima, kad zamorčići kapitalizma vataju jedinu priliku da san razapnu koliko god se može. Ali.
Ne može!
Nokia alarm replaced with ringtone Usisivač!
(Znam da je meni bar bilo traumatično dok sam sustanovala sa roditeljima).
Nego. Ako postoji veliko spremanje, onda bi trebalo da postoji i malo, jel tako?
E meni ta granica nije jasna.
Da li u veći kućni arbajt ide i krečenje ili je okej da dođeš samo do pranja prozora?
Da li u malo (poznato kao utezanje gajbe) ulazi i to da policu za knjige lišavaš cicamaca tako što prašinu brišeš samo na vidljivom delu police (DO KNJIGA) a u velikom tumbanju se usudiš knjige da skineš?!
Idući nekom logikom veliko-malo-veliko-malo, svrstah se u tor malospremajućih koje se odvažiše na veliko. Ali do pranja prozora. Moleraj, odvaljivanje terase, pregrađivanje zidova i slične aktivnosti nisu uključene u moje velespremajuće domete. Prašina do knjiga.
Krenulo se od kuhinje. Pobacano:
- Dve šerpe
- Ko zna koliko plastičnih čega god! Činija raznoraznih oblika za duboko zamrzavanje, koje su koliko se sećam sve imale poklopce. Sad vala nemaju ni jedan.
- Jedna džezva. Nije vredna više ni jednog jedinog otkuvavanja jer joj se look ne menja. I before and after, ona izgleda isto.
- Nož. Služio samo za zavrtanje šrafova ako se rastavlja kućište. Ili isto sklapa. Kupio se kit za to, te kanta.
- Pakovanje salveta otvoreno pre izuma papira. Žute. Poprimile neku čudnu boju. Nežutu. Sve u kontejner. (Pokojna komšinica baba Anđa nije nikad umela da izgovori ovu reč, te bi Kontejner svaki put bio Kontinjer. Sviđalo mi se kod nje to prekrajanje u korist lako izgovarajućeg. Pa aj sad tvrdi da jezik nije živ! Živ jezik, ali Anđa pokojna.)
- Dve oklagije. Jednu bacila. Druga je rođendanski poklon na kom prijatelji ispisali: „Neka svaka situacija bude pod tvojom kontrolom“. Frajerima bejzbol palice a nama devojčicama je okej i oklagija. Kapiram da je kvalitet izrade isti!
- Neki plastični dodatak za nešto.
- Otvorena kesa pirinča u kom ostalo pola šake!
- Gustin (ne sećam se da sam ga ikad kupila). I to je baš gustin, jer se od praškovitog stanja pretvorio u pravu pravcatu kamenu gromadu.
- I još neke gomile sitnica, koje bog te pito čemu služe, ali stajale uredno u ugradnom plakaru moje kuhinje.
Nastavilo se sa kupatilom. Pobacano:
- Jedno deset starih majica, koje su odložene za brisanje podova, ruku, bicikla, terase, iako se uredno kupuju krpe za to. I to tako džedži godinu dana.
- Stari donji deo briska. Ne znam što ne bacih i gornji jer i dalje sa krpicom i kolenima parket umivam. Al ajd. Nek stoji. Do sledećeg spremanja.
- Dve plastične kutije za sapun. Kad se putuje na more, uvek se kupi neka nova. A stare se nikad ne bace. Ljubičasta i bela. U Kontinjer!
- Prazne kutije od šampona.
- Prošlorokovske kreme.
- Prazne kutije od pakovanja žileta. Farbi za kosu.
- Sunđeri za pranje kupatila. Komada tri!!!
Nastavljam sa sobom. (Prostorom u kom se spava i radi).
Iako ni kovanica SA SOBOM (Sebi, Se) ne zvuči ni malo loše kad se radi veliko ali i malo spremanje.
I posle bacanja. RollOn!
Post je objavljen 29.04.2007. u 14:46 sati.