Marketing
...L!f€ !§ t¤¤ $h¤rT...
Ewo mene, napokon... 
Nadan se da ćete uspit pročitat ovaj post, da wam slova neće bit premalena... ...ovaj post ne preporučujem osobama slabijih živaca, jer je malo besmislen
, al eto pišem šta mi dođe...zato blog i služi...hi hi 
Ja upravo slušan jednu španjolsku pismu (zove se Por tu amor…) i tako je savršena…Pretužna je i kad god je slušam odmah me rastuži… mogla bi jednostavno počet plakat, bez razloga…Neznan… To je stvarno čudno, kako te neka pisma može dirnit… Kako te može navest na razmišljanje, na suze…
Al dobro… Uh, napokon su počeli praznici… (sva srića ima ih dosta u zadnje vrime :) ) Al, kako je ovaj tjedan bio prestrašan u školi…Katastrofa… Ne mogu dočekat lito, sunce, izlasci, svaki dan na plažu, mozak na pašu…hihi…
Na primjer, jučer je bio test iz matematike (da se razumimo matematika i ja – dva pojma ), a ja tu cjelinu nisan ništa pratila, s obzirom da sidin u zadnjoj klupi i glavna zanimacija mi je brbljanje, neman ni teku iz matetmatike, tako da… I mislila san se oću picat (markirat) il ostat i dobit asa… Al eto, priko velikog odmora mi je jedna cura objasnila uglavnom one glavne zadatke ( hwala! Čudo je kako je ta ženska uvik spremna pomoć, stvarno…dignit ću joj spomenik dobijen li 2! hihi 
) i ja san lipo ostala i dobro napisala….juhu neću past…Inaće, na testu nas je ostalo samo 10, ostali su “bili bolesni”…Da, da…
Upravo me nazvala starija sestra… Ona je priča za sebe… To je nešto nemoguće, kako je ja na momente ne mogu podnit! Najradije bi da je nikad ne vidin… A onda u drugom trenutku pomislin kako san prava glupača i iman grižnju savjesti… Shvatin da je život prekratak da bi je zauvik odbijala od sebe… Da barem ona zna da mi je stalo i da ne mislin uvik ono šta kažen…Tužna san i tila bi da smo bliže… Da smo prisnije…Da se češće bar čujemo….
Ovaj zadnji tjedan skoro pa i nisan bila doma…. Ujutro kad bi se digla otišla bi do prijateljice, u nje bi ručala, onda u školu… Kad bi došla doma nastavile bi pričat priko mobitela sve do otprilike pola noći…. Ja i ona smo odlučile pisat u neku teku zajednički dnevnik, dopisivanje, pisme, slike i tako… Već iman takvu teku sa svojon bivšon najboljon prijateljicom s kojon san se posvađala, nažalost… Uvik kad je pročitan sitin se kako nan je bilo lipo… Izlasci, kave, shoppinzi, svađe… Ta je cura bila stvarno posebna, I bila mi je super… Al eto… U mene sve šta je lipo kratko traje, pa tako i to prijateljstvo….
Stanje u mom razredu je srednja žalost, sva srića šta san napokon isključila neke osobe s kojima sam bila dobra... Udaljila san se od njih i puno san sritnija zbog toga... Isto tako su me razočarale neke osobe s kojima sam trenutno dobra.... Nisan se od njih nadala da su tako bezobzirne... Ogovaraju i pljuju iza leđa sto na sat, a kad vide tu osobu prave se da je sve Ok... Žalosno...
....pu$$$a sw!m@....
... očekujte me brzo...
KAŽU DA SU SE VOLJELI
Bio je mnogo stariji od nje i kad su im rekli da će joj upropastiti život, rekao joj je da je napušta.plakala je.rekao je da će pisati.
1. pismo-stiglo je dan nakon njihovog rastanka.Pisao je da mu je jako žao i teško bez nje.
2. pismo-Stiglo je tjedan dana nakon njihovog rastanka.Pisao je da mu je i dalje teško, ali se uspio nasmiješiti jednog lijepog dana.
3. pismo-Stiglo je mjesec dana nakon njihovog rastanka.Pisao je da vrijeme čini svoje i da se sad sve bolje osjeća.
4. pismo-Stiglo je godinu dana nakon njihovog rastanka.Pisao je da je dobro što su se rastali, jer bi ih smatrali za oca i kćer.
5. pismo-Stiglo je 5 godina nakon njihovog rastanka.Pisalo je:''ti češ mi oprostit što sam se ubio 2 dana nakon našeg rastanka jer nisam mogao živjeti bez tebe.Ova pisma su ti slali moji prijatelji da bi lakše to preboljela.Oprosti mi, molim te...
Post je objavljen 28.04.2007. u 11:39 sati.