Jednog dana jedan čovjek dodje kod Nasruddin hodže i reče mu:
-O, hodža, šta je ovo, tvoja žena je u svako doba po sokacima... Šta znači tolika šetnja?
A zar će Nasruddin-hodža ostati a da ne odgovori.. Počeša zatiljak i reče:
-O, čovječe, ne govoriš istinu... Da toliko mnogo šeta kao što ti kažeš, jednog dana bi svratila i u moju kuću!
Bilo je jutro... Iz Hodžine kuće začu se neka nerazgovjetna galama... Malo kasnije Nasruddin-hodža je izašao iz kuće, a prvi komšija ga odmah zaustavi i upita:
-Hodža efendi, zabrinusmo se, u tvojoj kući desila se neka lupnjava. Je li se nešto desilo?
Hodža podiže obrve, želio je skinuti komšiju sa glave:
-Ne, malo se sporječkah sa ženom, te ona, obuzeta mržnjom, udari u moje džube koje se, zatim skotrlja niz stepenice. Otuda galama koju si čuo...
Komšija se zakikota pa reče:
-Šta reče, hodža? Zar džube može napraviti toliku buku?
Hodža se veoma naljuti na ove riječi:
-E, ne odugovlači... Ja sam bio u džubetu!
Post je objavljen 02.05.2007. u 04:08 sati.