Jedan gluhi čovjek dobrog srca saznade da mu je komšija bolestan. Samom sebi reče:
-Ja ću otići njemu, jer komšija mi je bolestan, moram da ga pitam za stanje. Ja sam gluh a on je bolestan... On ne može pričati, ali i pored toga bolesniku se postavljaju uobičajena pitanja, a takodjer se dobivaju i takvi odgovori...
Ja ću ga pitati "Kako si?" A on će mi reći "Dobro, sam hvala"... Ako ga pitam "Šta jedeš?" sigurno će mi reći ime nekog jela, a ja ću mu tada reći "Prijatno!"... Ako ga upitam "Ko ti dolazi od doktora?" on će mi reći ime nekog od njih. Ja ću mu reći "Dobar je on doktor!" i tako će se posjeta završiti.
I gluhi komšija stiže pred kapiju bolesnog komšije. Odmah ga uvedoše unutra. Sjeo je kod uzglavlja bolesnika i upitao ga:
-Kako si?
Bolesnik jecajući odgovori:
-Umirem!
Gluhi komšija reče:
-Oh, oh, veoma se radujem!
Bolesnik se naljuti:
-Šta je ovo, govori da mu je drago što neko umire...
Gluhi čovjek je, jedno po jedno, postavljao pitanja koja je još prije isplanirao:
-Šta jedeš?
Bolesnik ljutito viknu:
-Otrov!
Pomislivši da reče ime nekog jela, gluhi reče:
-Prijatno!
Jadni bolesnik se sasvim izgubi od bijesa. Nažalost, gluhi insan je nastavio:
-Koji ti doktor dolazi radi terapije?
U potpunosti izgubivši strpljenje, bolesnik viknu:
-Hajde, gubi se!... Melek smrti mi dolazi!
Gluhi opet nije razumio. Slatko se smiješeći, reče:
-On je veoma dobar i učevan doktor. InšaAllah ubrzo će ti pronaći lijeka...
Kada reče ovo, bolesnik ne izfrža već prosu svu svoju mržnju:
-Proklet bio!
Medjutim, gluhi čovjek, sav radostan i zadovoljan što je ispunio komšijsku obavezu, izadje iz sobe i krenu put svoje kuće...
Post je objavljen 28.04.2007. u 03:28 sati.