Pravo je čudo što smo uopće stigli, jer je za volanom Hogwarts Expressa bio ludak. Čitav put je psovao, izuzev onih sat vremena koje je prespavao. Nemate pojma koliko sam bila sretna kad sam napokon ugledala dvorac u daljini...
''Oh, povratak u civilizaciju!'', zavrištali su Lujiza i Tom.
''Šta se derete, jebem mu sunce žarko?!'', uzviknuo je vozač.
Ipak, nisam bila potpuno sigurna da je to Hogwarts dok nismo ušli unutra. Sudeći po tome kakve smo sreće i tko je bio za volanom, čudim se kako na kraju nismo završili u Transilvaniji.
Profesorica Gligorić nas je sve okupila na glavnom hodniku.
''Dobrodošli, dragi učenici'', rekla je, a zatim smo svi krenuli u blagavaonicu za njom. Prišla sam joj na nekoliko koraka i raširila lice u svoj najslađi osmijeh.
''Neće valjda'', šapnula je Melody Lujizi.
''Oh, da... hoće'', nasmiješila se Lujiza.
''Ahhh... profesorice, izvrsna vam je ta nova pelerina'', rekoh joj.
Bijesno me je pogledala. ''Opet ti, Alexandra Salazara. Opet ti, sunce te ne grijalo! Znaš, ja sam sigurna da si mi ti prošle godine zapalila kabinet...'', započela je svoj uobičajeni govor.
U čemu je štos? Bio je to nesretan slučaj.
Naša cijenjena ravnateljica, Monstrum, je bila u vrhunskoj formi i u atraktivnoj haljini nalik na šator za slonove. Čim smo ušli u blagavaonicu, počela je da nam zagorčava život.
Naredila je:''Tišina, odmah! Naime, čast mi je da vam poželim dobrodošlicu u još jednu školsku godinu u Hogwartsu.''
Smarala nas je još nekih trilion godina, dok sam ja umirala od gladi. Monstrum nikad ne dozvoljava da jedemo prije no što ona završi svoje slavno predavanje. Međutim, čokoladni kolačići su govorili:''Pojedi me, znaš da to želiš.'' Ne znam zašto je Monstrum poludio. Pojela sam ih samo nekoliko.
Nakon što su prvašići razvrstani u domove, profesorica Gligorić je rekla:''A sada će nam se pridružiti još novih učenika. Prva je Dawn Bedingfield.''
Vrata blagavaonice se otvoriše i unutra uđe djevojka duge kose i krupnih zelenih očiju. Izgledala je pomalo zbunjeno, ali je ipak sjela na stolac. Profesorica Gligorić joj je stavila razredbeni klobuk na glavu.
''Ravenclaw!'', zaderao se klobuk.
Ravenclawi zapljeskaše. Dawn se osmijehnula i sjela za njihov stol. Šteta, cura mi se činila OK. Nikad nisam pretjerano voljela Ravenclawe. To je samo obična gomila štrebera, što bi rekla Alexis.
''Anabelle Granger!'', profesorica je prozvala sljedeću učenicu. Nekoliko sekundi kasnije, Anabelle je ponosno sjedila za stolom Gryffindora.
''Barbara Wieners!'', reče profesorica.
U blagavaonicu je ušla cura koju bog nije štedio kad su u pitanju lokne. Za razliku od prethodnih, djelovala je prilično samouvjereno i nije se plašila kad se klobuk našao na njezinoj glavi.
''Slytherin!'', uzviknu klobuk.
''Vidi ovu petardu'', reče Lepir, srčući čokoladno mlijeko i gledajući u Barbaru koja je upravo sjedala za naš stol.
''Da. Atomski mrav bi se odmah zaljubio u nju'', izvalila sam. Svi su prasnuli u smijeh. Svi osim Gligorićke i Monstruma.
''Atomski mrav ti je mami u gaćama!'', zavrištala je Barbara na mene i poskočila toliko jako da je zamalo razrušila cijelu blagovaonicu.
''Alexandra Salazara Slytherin!'', uzviknu Gligorićka. ''Odmah prekini!''
Monstrumovih mu džinovskih gaća, o čemu ona to melje? Što sam joj sad ja kriva?
''Sljedeći učenik je...'', započela je Gligorićka, ali nije stigla završiti.
U blagovaonicu je utrčalo nešto malo i dlakavo.
Reče:''Ja sam Peter Manuel McRowan, dolazim iz Česme i imam četrn'es' godina!''
Bio je to prilično nizak dečko (čitaj; kepec) kratke crne kose i klempavih ušiju. Sjeo je na stolac i rekao:''Daj klobuk.''
Oteo je klobuk iz profesoričinih ruku i stavio ga na glavu.
''Slytherin!'', uzviknuo je klobuk.
Svi smo zapljeskali i Peter nam se pridružio za stolom. Upoznali smo se s njim. Iz našeg razgovora sam uspjela zaključiti da je totalno lud i zabavan. No jednu stvar nisam uspjela zaključiti...
''Je li... kakav je tvoj stav prema mutnjacima?'', upitah naposlijetku.
Možete reći da sam opsjednuta. Možete reći da sam luda. Možete reći što god hoćete, ali jednostavno sam ga morala to pitati. Nisam se mogla družiti s nekim tko je u dobrim odnosima sa svim onim prljavim mutnjacima. Nisam mogla, a nisam niti željela...
''Pa, ne simpatišem ih'', reče Peter. ''Zašto?''
Odmahnula sam rukom. ''Zaboravi.''
Dosada je sve bila samo igra... Sve te kletve, uroci i mržnja prema nečistokrvnima... Sve je bila samo dječija igra u odnosu na ono što nas čeka ove školske godine. Ono što će se započeti, bit će igra do same Smrt. Igra u kojoj pobjednik uzima sve, uključujući i sam život svakog slobodnog bića...
P.S. Vjerujem da ste primijetili da neki učenici i profesori imaju hrvatska imena... nadam se da vam to ne smeta. Naime, odlučila sam ih tako nazvati po uzoru na likove iz moje škole.
P.P.S. Stvarno sorryte, ljudi, ali nisam stigla sve ubaciti. Ali ću se potruditi da svi budete u priči u naredna dva posta... Mislila sam da će mi sve stati, ali post je i ovako dugačak. Kome bi se takvo što dalo čitati?
P.P.P.S. Jel vam se sviđa dizajn? I ovaj sam sama napravila.
P.P.P.P.S. Kissam vas sve!!!
Post je objavljen 26.04.2007. u 22:36 sati.