Muda tresnuta na astal.
I izvini.
Presabiranje nepoznatim metodama i odapinjanje krivice u vertikalu.
Drago biće. Evo te citiram. (Bojim se ako počnem da neću stati.)
”Da. Ja kad tako napravim belaj, pa se posle izvinjavam, nema mi boljeg osecaja”
Postaneš glavna osoba za podjebavanje i smeh u krugovima dragih,
koje pre toga samo što ustrelio nisi.
Oprost je tako lep.
Dužna sam im kafu. Napušili su me da je sreća pa su jeftini, te će kafa biti okej! :)
(Mrzim reč jeftino. Mrzim što moram da napišem mrzim.)
Kako uvrede nanosim samo putanjom oko u oko i zubi direkt u meso, tako se i iz istih smrdljivih govana vadim na isti način. Jes da mi je palo na pamet ko poslednjem skotu da zabaškarim nemanje jaja pa da spičim SMS. Ali. Nema podcenjivanja dragih.
Zarad ovog osećaja.
"Niko nije u stanju da se žrtvuje bez rezerve. Ljudi se žrtvuju, ne da bi drugi bili srećni, nego da bi oni bili srećni, zbog toga što su usrećili nekoga. Nije važno da li su drugi odista srećni, nego da li su oni srećni zbog toga. Oni im služe da svojim golim opstankom zapuše praznine svojih vlastitih nada." Borislav Pekić
I Beady Belle.
When my anger starts to cry.
Post je objavljen 26.04.2007. u 22:04 sati.