Pregled posta

ODLAZAK, tuga i samoča

hello svima vama, evo svašta novoga se desilo u zadnji par dana, prije dva dana položio sam četri ispita a sutra bi trebao još dva, a iskreno neman volje jer sam TUŽAN.
Ustvari sam sretan al neka me samoča hvata, evo o ćemu je rijeć: draga je dobila ponudu da ide u Zagreb poslovno na mjesec dana nadam se ne više. U prvi trenutak umjesto da sam skoćio od radosti meni su se noge osikle, nisam zna šta da kažem a prije svega toga smo otišli na pizzu i ja je pitam aj kaži šta ti je jer mi je to popodno rekla da moramo OZBILJNO popričat , a ona kaže aj reći ću ti kad pojedemo............... malo sam zastao i upitao zar je to tako štrašno a ona će firma me šalje u Zagreb .......................
Nisam znao šta reći, jeo sam tu picu a ona je jela mene najradije bi bija sebi zabija pinjur u grlo od muke, šutili smo tu i tamo bi me upitala HEJ ŠTA TI JE , RECI NEŠTO, a ja ko zaliven sam šutio i sam sebi govorio "SAD ZNAŠ KAKO SE ONA OSJEČALA SVAKI PUT KAD BI ODLAZIO NA BROD DUŽE VRIME , totalna banana ................ najgora je samoča pogotovo kada se navikneš na jedan tempo viđanja i susreta sa osobom koja ti doslovno ŽIVOT ZNAĆI...i tu sam ja malo zablokirao................................

Najviše šta me dirnilo, je to kad je izlazila iz auta pita me OČEŠ MI SE JAVIT KAD DOĐEŠ KUĆI, I PAZI KAKO VOZIŠ

-ovo su obično rijeći kada se svadimo i ja je otpratim kući to mi uvjek kaže jer u trenucima svađa ja nisam svoj, ne sad da sam luđak, nego zato šta pazi na mene, i brine se o meni ONA JE POPUT ANĐELA

ja sam sutra dan bio cili potišten i sada sam dok ovo pišem, umjesto da se uvatim knjige sutra za ispit ja evo pišem vama jer mi je malčice teško, znam da malo uveličavam,al navika sam svaki dan da je vidim, da je zagrlim osijetim miris njene kože u svojoj blizini....a u stvari nije ni taj Zagreb na Novom Zelandu, dopilotat ću vikendom makar matuni padali sa neba, morat ću je vidit.

Stvar nebi bila komplicirana da ja nisam evo sinoč malo burno reagira, bio sam tužan i onad smo počeli raspravljat o nekim temama i stvarima i samo su se stvorili problemi, i sad se pitam PA ŠTA TI JE TO TRIBALO ČOVJEČE,
ponekad mrzim sam sebe za neke ispade, i to sam kriv sam sebi jer sam neke osiječaje skrivao u sebi, i uvjek govorio neču biti kao ona, e sad plačam taj ponos i to kako debelo......

Bez obzira na sve JAKO SAM PONOSAN na SVOJU DJEVOJKU, i drago mi je šta se pokazala na svom poslu, i što cijene njeno znanje, iako ima nekih glupača koje joj zavide, i svašta joj rade iza leđa a glume joj dobre kolegice, ona se ipak neda, i nemate pojma koliko joj se divim, i uvjek joj nastojim pomoč koliko god mogu zato jer je NEOPISIVO LUDO VOLIM

NEZNAM HOČE LI ČITAT OVO, AL I NA OVAJ NAČIN JOJ SE ŽELIM ISKRENO I DUBOKO IZVINITI ZA SINOŠNJI ISPAD, I MOJE PONAŠANJE, SLATKICE VOLIM TE I SRETNO U ZAGREBU..................
pozdrav svima


JEDINA MOJA


Ti si jedina i samo tebe srce zna
Ti si jedina kraj tebe ja se budim
Ti si jedina bez tebe duša nema sna

Ti si jedina i samo tebe žudim
Ti si jedina i samo tebe ljubim

Ti si jedina u naručju mom
Ti si jedina ti krasiš život moj
Ti si jedina u životu mom




Post je objavljen 26.04.2007. u 11:44 sati.