Marketing
Zec i krokodil
Svaki put kad kliknem na onaj Send/Receive botun na mom nesretnom poštanskom sandučiću, zacrni mi se pred očima od bezbrojnih redikulastih poruka u kojima se nudi sve i svašta, od nekakvih čudotvornih pripravaka koji će u svega par sekundi omogućiti da nam pimpek naraste čak za tri do pet incha i tako stajati satima ponosito kano klisurina, preko nekih čudnovatih financijskih aranžmana i savjeta za ulaganje, do pitaj ne znam koga čega još sve ne...
I onda buljiš začarano u ekran ne bi li u moru tog "spamila" prije brisanja prepoznao ima li slučajno koja "prava poruka". Na svu sriću, ponekad čak ima i takvih, a jučer mi se brk nasmija kad sam ugleda novu poruku od Zeca, mog dobrog starog prijatelja i kolege koji danas radi i živi na Floridi, JuEsEj....
Zec je već prije desetak godina bija jedna od najjačih faca naše generacije u brodogradnji. Odmah se vidilo da će od njega bit nešto. U poslu je uvik pravi profesionalac, ali i u svim ostalim stvarima prije svega velika ljudina. Kako to obično biva, takvi ljudi su nedovoljno plaćeni za ono šta ostvaruju. I kad se Zec pokuša izborit za malo bolji status, brzo je shvatija da je to u stvari donkihotovska borba sa vjetrenjačama. I ne lezi vraže, moj Zec pošalje molbu u jednu projektantsku firmu u Americi. Nije prošlo dugo i stvarno, pozovu ga na probni rad. Već nakon nepunih misec dana, kad je novi "gazda" vidija kakav je "štof" dobija, samo mu je reka:
Mister Zec, evo vam avionska karta, idite doma po ženu i dicu i odmah se vraćajte natrag.
Radit ćete za nas i imati sve što poželite.
I tako ode moj Zec preko velike bare. Koliko mi je drago zbog njega šta je uspija u velikome svitu, toliko mi je i žao, jer smo ostali osiromašeni za jednog velikog čovika uz kojega smo mogli čuda napravit. Ali, šta ćemo govorit, odavno već znamo da nitko nije prorok u svom selu...
Kako nas je ovih dana uvatila antigmazovska histerija, ovo je možda zgodan primjer koji pokazuje da može bit i puno gore. Da ne bi bilo sve idilično, tamo na Floridi, osim mirnih, pristojnih i urednih ljudi, za nevolju žive i neke beštije. I to skroz nedisciplinirane. Ne žele se držat pravila koje im je odredio Džordž Dablju Grm i njegova administracija.
Zamislite ovu situaciju.
Lijep je i sunčan dan, i poželite se malo rekreirati u vrtu ispred vaše prekrasne kućice u cvijeću, pokositi savršeno zeleni i uredni travnjak, zaigrati malo na basket ispred garaže ili jednostavno samo pozdraviti susjeda. Ali šta vidite – u vašem dvorištu je krokodil!
Pravi živi, gladni krokodil!
Ma nema problema.
Imaju oni i posebnu službu, "životinjsku policiju", samo ih nazovete na taj i taj broj, kažete da imate krokodila u dvorištu, i oni su već za nekoliko minuta tu.
Odvedu nediscipliniranog krokodila natrag u prirodu.
Jezero Istapoka je omiljeno odredište ribiča. Odlaze ljudi tamo vikendom, rekreiraju se, poneki osim ribičije, malo veslaju, jedre ili se tek uživaju u skijanju na vodi.
Sve je tako divno i krasno dok helikopter (vrtolet, uvrtnjak!?) spasilačke službe u vašoj neposrednoj blizini ne ugleda ovakvu beštiju koji za marendu smaže čitavog jelena!
Bilo bi sve dobro da ovaj krokodil zna di mu je misto, ali čak se i on toliko izbezobrazio da se počeo u slobodno vrijeme vrzmati po obližnjem susjedstvu. Ipak mislim da je samo imao neodoljivu želju da se malo druži i s ljudima.
Kako kažu njihovi mediji, djelatnik «policije o' beštij» nije imao druge mogućnosti nego da upuca iz pušketine ovog umilnog gmaza budući da isti nije pokazivao ni najmanje volje da se udalji iz "residential area"
I onda mi još nešto paničarimo!? Uostalom, ovo bi kod nas bilo nemoguće.
Zašto?
Zato šta mi imamo Bračane!
Znate kako su nastale gušterice?
Hranili Bračani krokodile...
Skužajte moji dragi Bračani, ali nisam moga odolit....
Post je objavljen 26.04.2007. u 09:32 sati.