Ljude češće vežu zajedničke laži nego zajedničke istine. Na zajedničkim zavaravanjima počivaju mnoga prijateljstva i mnoge ljubavi.
Puno ljudi zavarava sebe. I traže one koji će potvrditi njihovo samozavaravanje. Ovo, kompletno pogrešno, smatraju podrškom i razumjevanjem.
Mnnogi lažu sebe i traže druge da podupru njihovu laž.
Kao najcrnje neprijatelje doživljavaju one koji dovode u pitanje njihova samozavaravanja. Ne podnose tuđu sumnju jer ne mogu podnjeti vlastitu.
Što je samozavravanje veće, potreba za vanjskom potvrdom je izraženija. Ponekad poprima očajničke dimenzije.
Ovom vrstom potvrde se naveliko trži. Spremno lažemo druge da su bolji nego što jesu, kako bi oni, nama u korist, lagali nas. Čak se osjećamo prevarenim ako se na našu laž odgovori istinom. Tada smo vrlo ljuti što smo dali, a da ništa nismo dobili.
Vrlo često se, umjesto ljudi, druže njihova zavaravanja. Tako, mažući oči jedni drugima, jedni druge povlačimo sve niže i niže.
Zato se tako lako naizgled velika prijateljstva i ljubavi pretvaraju u neprijateljstvo i mržnju. Zato se tako lako iz ushićenja pada u razočaranje. Dovoljan je dašak istine pa da sruši kulu izgrađenu od zavaravanja i samozavaravanja. Kada pomislimo – ta osoba nije ono što smo mislili da je, to najčešće znači – ta osoba nije spremna da naše samozavaravanje podrži onako bezuvjetno i sa onoliko žara koliko smo se tome od nje nadali.
Klonimo se zajedničkih laži. One su najgora usluga koju možemo učiniti i koju nam mogu učiniti.
-Josip-
Post je objavljen 25.04.2007. u 09:35 sati.