Marketing
ništa posebno, samo posao
Ganjaju me. Svi me ganjaju.
Ponekad se osjećam kao konj koji vuče kola, a
na kolima sjedi kočijaš (više njih pa se izmjenjuju, a
ponekad su svi istovremeno) koji me još tuku bičem.
A ionako vučem
najbolje što mogu, bič nije potreban, samo me boli a
ne povećava moju efikasnost.
Daju mi rokove. Rokovi su :"jučer". Pa pitaju svakih
12 minuta : "jel gotovo?" "kako ide?"
I onda se pitaju :"a kaj si nervozna?"
Kako ne bi bila
Ali sada je još i dobro, kako je znalo biti prije. Znala sam ostajati
na poslu do 10 navečer.
Dok se nisam opametila.
Pa otišla doma u 16 kako i treba.
Pa bilo pitanje :"a kud ti ideš?" "doma, kud bi išla?"
"sad?" "da sad, moje radno vrijeme je upravo završilo"
Pa bilo mjesec dana durenja. (Ne s moje strane).
I tako sam se opamećivala malo po malo.
Kad god bi reklo "hitno je" ja bih na sebe djelovala.
Pa bi rekla sebi :"hitno je njima ne tebi. tko im je kriv kad sve rade u zadnji čas". Pa bih tako usporavala sebe.
I bilo ok.
A sada opet krenulo. Samo što se ja više nedam. "Bit će gotovo kad bude gotovo". Kraj diskusije s moje strane.
Objašnjenje : radim. Radim već 3 dana, neki dan sam ostala do 5. I radila i doma. Ali što neide neide. Brže nemože.
I eto. Nadam se da će danas biti gotovo. Tako da skinem s vrata jednu "hitnu" stvar.
Pa me čeka idućih 13 "hitnih".
Sreća da me to više ne dodiruje kao prije.
Sreća da sam shvatila da od 15 hitnih stvari NITI JEDNA
NIJE HITNA.
Sreća da sam shvatila da su to samo tuđe ambicije, a ne
posao.
Jer ako je posao posao onda nije hitan. Jer svatko normalan
zna da se ništa ne može obaviti "jučer".
A ovo je novo remek djelo u nastajanju:
/od samohvale nitko još nije umro /
Post je objavljen 25.04.2007. u 08:06 sati.