E mali moj, nastupila je tišina.
Postao si nevidljiv za moje oči
i kriješ se u dubinama zatvorenih prozora.
Boluješ i misliš kako mi je svejedno.
Neka naša praskozorja izgledala su
kao ovo nedorečeno jutro,
samo je vrelina tvojih poljubaca
još uvijek vibrirala mojim usnama.
Vrijeme je da se opet javiš,
dovoljno je dana prošlo,
ponos spremi u kutiju.
Znaš da se neću poigrati tvojim srcem
kao što ni svoje ne želim gaziti.
Ti si nepoznanica kojoj znam rješenje.
Možda ne uobičajenom formulom
pa zato tako dugo traje postupak,
zbog toga tako nestrpljivo čekamo spajanje.
E mali moj, nadvili se oblaci na naše oči
ali oni će proći, ne brini...
Samo strpljiv budi !
Post je objavljen 25.04.2007. u 08:44 sati.