Ja sam toliko ista,toliko obična,toliko slična milijunima
djevojčuraka-ni djevojčica-ni djevojka.Izlizane traperice, cipele do gležnja,
Kosa smeđa,ošišana na repove-JA.
Na prvi pogled dijete-u duši čovjek.Uzaludno čekaju haljine,
suknje i bluze i tužno gledaju svečane cipele.
Potpuno sam ista danas,kao i jučer,a imam tek nepunih
15godina…15godina među haljinicama,u stranicama dnevnika…
Spokojno čekajući da izađem iz izlaznih traperica,iz dubokih cipela,
Da začešljam razbarušenu kosu i prvi put nanesem šminku na oči…
I tako ne više dijete,dobijem želju da razbijem ogledalo, da ispreturam
ormare i da nađem trenirke,da razbarušim kosu,da trčim,da lutam,
da pišem pjesme,da mrzim kišu,tu kišu i samo nju…
Ali godine su tu….
Ozbiljno šećem parkovima,pričam samo o ozbiljnim
Stvarima i tek kad negdje ugledam staro društvo,
Poletim…pronađem svoje-JA-nađem sebe!
I ponovno igram na kocke i ponovno guram druge na tjelesnom
I zaklinjem se da NIKAD NEĆU ODRASTI!!!
Post je objavljen 24.04.2007. u 21:57 sati.