Jutro je i lagana hladnoća
obavija sunčane zrake.
Ali volim jutra u kojima sam tvoja
i ti, moj si.
Nekog tamo datuma, sreli smo se
i pogled unazad govori,
već je dosta vremena prošlo.
I nisam pisala dugo...
Istočila sam dušu u nekim noćima
čežnje za tobom,
pišući i nadajući se da osjetiš.
Sada već smo ti i ja
ali ne želim izgubiti onaj drhtaj u smiraj dana,
ne želim pretvoriti u kolotečinu
dane što se nižu...
Treba mi tvoja ljubav,
zadirkivanja i nehajan dodir u prolazu
koji govori
da zvjezdano nebo i u tebi budi čežnju za mnom.
Nemoj me pretvoriti u sidro sigurnosti
i izbrisati strepnju kojom očekujem tvoj dodir.
Želim biti tvoja pjesma
i radost u teškim trenucima.
Okiti se mojim rukama
kao što se ja želim u tvojima izgubiti,
ljubavi...
Post je objavljen 23.04.2007. u 14:14 sati.