Marketing
raport 
znam da neki od vas čekaju ovo ko ozebli sunce... (ili ne)... ;) ma svejedno... :))
dakle, kako je bilo na team buildingu? 
kao prvo, kolegica... ona kolegica se razbolila tako da nije išla... 
strašno!!! tako da sam sam išao u Sloveniju do kolege... U Maribor... i ostavio službeni auto u njegovoj garaži... i on je dalje vozio...
prije nego sam tamo došao, popizdio sam jedno 10 puta...
naravno, iako sam si ja zacrtao da ću krenuti u neko vrijeme iz ureda - banana... naravno da sam krenuo puuuuno kasnije... zahvaljujući mojim kolegama... i poslu... :(
onda - auto koji sam dobio... iako nov, totalno sjeban... odvaljen lijevi retrovizor... pošteno izgrebana desna stražnja strana... nenatenkiran... bez HR naljepnice...
sva sreća da unatoč svemu tome, nitko me nije zajebavao na granici ni na cesti...
dalje, ova teleća mreža... lijepo piše u uputama koje su mi dali da pri prelasku granice isključim mob i kod ponovog paljenja i tipkanja pin-a prvo stisnem 1... kad ono, mob ne reagira... javlja neke greške...
jebo sam im mater par puta!!! ja u mariboru, trebam se javiti Slovencu da sam stigao i da dođe pred mene jer nemam blage di da ostavim auto... a mob mi ne radi... na kraju, popizdio sam i upalio mob bez tipkanja jedinice... i on normalno radi... kreteni - kaj onda pišu gluposti???!?
da ne spomenem kako su me i Slovenci izludili svojom vožnjom 50 km na sat... i taman di ja hoću i mogu prestići, tamo mi stave otok za usporavanje prometa...
mislim, brže bi prešao Sloveniju sa biciklom, nego ovako, s autom... vremenski traje isto, a jeftinije je... ; i manje stresno... ;)
dalje... prešli smo Austriju... stigli u Mađariju... (nešto se navozili i par puta pitali za smjer... (mojom krivicom 
)... kad mi je taj put jednostavno duuuugo trajao.... pa sam mislio da smo fulali negdje izlaz... ali nismo... :)
U hotel smo došli oko pola 9 navečer... bili smo prvi... ;) hotel/spa resort/golf nekaj... taj hotel je imao 5 zvjezdica... (nije loše)...
checkirali smo se... kako smo dijelili sobu, navalili smo na minibar... popili nešto vina... došla nam je i večera... (taman je sve prijalo)
iako je bilo onako čudno mi spavati u nepoznatoj sobi, umor je napravio svoje... pa sam spavao ko klada... do mojih standardnih 7 ujutro...
doručkovali smo... upoznavali se sa Česima... malo šetali (čehinje su jaaaako prijateljski raspoložene) ;)
kasnije je došla i ekipa iz Budimpešte... njih 2 busa... ;)
tokom dana smo sastančili - ja baš nisam imao sreće... svako malo bi me netko nešto pitao... ili me prozivao...
u biti - to je i dobro, i nije dobro... :)
dobro je utoliko kaj me ljudi znaju... ;) i to ne po lošim stvarima... :) što imam njihovu podršku... loše je kaj me stalno nešto pitaju... ili me spominju... na što ja baš i nisam naviknut... jer ne volim biti u centru pažnje 80 ljudi...
i tako šef mog sektora (koji je prešao na ovu poziciju nedavno i koji je inače iz iste kompanije iz koje sam i ja prešao na trenutačni posao pa je zbog toga između nas "veza" zbog prošlosti... porijekla... jer sam "njegov" čovjek... i tako, održao on prezentaciju... i sad - ima li kakvih pitanja... komentara... i koga će prvo pitati, nego mene... naravno da nisam imao nikaj za reći ni pitati... :)
malo kasnije je bila pauza... i sad ja idem malo popričati sa svojom bivšom i budućom šeficom...
o mojem budućem poslu... i sada, bogme me je iznenadila (šokirala), ali o tom-potom 
ne mogu o svemu pričati sada... jedan od zaključaka toga je da sam odustao od auta... privremeno...
jednio što mogu reći da sam dobio promaknuće... viši ranking... :) za jedan level... i kaže mi da će to biti službeno od tada i tada...
vratimo se u dvoranu... ide dio sa nekim obavijestima... napredovanjima... ja žedan... uzmem čašu da ću piti vodu kad ono, tko je prvi na listi za napredovanja? ja... baš kad sam krenuo piti, prozove mene taj šef cijele regije da se ustanem... blago rečeno da sam bio zatečen... mahnuo sam im
onako zbunjeno... 
pljesak... (rekli su mi kasnije da sam fakat bio iznenađen, makar me to nebi trebalo iznenaditi... zaslužio sam... bilo je i onih koji su bili ljubomorni... ali tko ih fućka - ovo sam fakat zaslužio! :) znam o čemu pričam!
to je bilo drugi put da sam se našao na dnevnom redu...
kasnije smo imali i pravo team buidling druženje... tamo u nekoj školi... igre... prva igra... i koga odmah prozovu na početku... opet mene... sa još troje kolega smo morali odglumiti scenu podmićivanja.. bilo nas je 2 kolege, dvije kolegice... odjeveni u rimsku obleku
odglumili smo to odlično i pobijedili drugu grupu... dobili 50 bodova... ;)
kasnije sam još morao sudjelovati u 2 aktivnosti... :( nismo bili baš najsjajniji u njima, ali smo na kraju- pobjedili! ;)
navečer... kolektivno samoubojstvo...
u alkoholu... a te mađarice... čehinje... ma kako su to divna i prijateljska bića...
godine nisu prepreka... :)
nepoznavanje engleskog... nije prepreka...
drugi dan... poza intelektualca... na krevetu...
i samo jedna misao u glavi (jer za druge nije bilo mjesta) - što je meni ovo trebalo!?!??? 
u poluvegetativnom stanju otišli smo ma doručak... odjavili se iz sobe... otišli na ručak... i put pod noge...
bio je to duuug povratak doma... 
i to je to...
došao sam u zg umoran ko đubre, raspakirao stvari i odmah otišao do svojih da se pošteno naspavam... :)
i tako to...
U međuvremenu... sam puno radio... vraćao se doma navečer u 9 ili kasnije... operirao leđa... ( i sad imam 2 rupetine na leđima... svrbe me leđa jer ih ne smijem prati... tuširam se u 2 komada... najprije sve do ispod leđa... a onda perem kosu posebno... (strava)
jedva čekam da se to zaraste... još cca tjedan dana... i onda taman kad to prođe, vađenje tih glupih madeža s noge...
i opet 2 tjedna pizdarije... ma...
ma - bit će bolje.
u međuvremenu sam još i bio bolestan... četvrtak, petak i subotu...
nos... oči... grlo...
još uvijek čudno govorim...
ali proći će to...
sve prođe... prije ili kasnije...
mi prođemo...
idem ja spavati sad da mi ova noć ne prođe, a sutra onda zujim cijeli dan... :)
bok! ;)
Post je objavljen 23.04.2007. u 00:27 sati.