Hmmmm.... Znate vi onu narodnu: dobar – heben? E sad.. Ima jedan lik tamo sa chata. Nik mu je big. I riknuo njemu još neki dan kompjuter. I sad... ne bi taj prihvatio činjenicu da mora kupiti novi kompjuter jer ovome zbilja nema spasa. Nego zapilio... I ne da se živ. Uporno hoće na internet, tj. na chat. A naravno da ne može.. Pa kompjuter je dotrajao. Pregorilo mu je sigurno pola stvari unutra. Ali ne! On hoće na chat! Ko da mu život o tome ovisi....
E a o tome sam već pisala. O ovisnosti. Ali ovo je opasnije od bilo koje druge droge i ne znam kojekakvih sumnjivih supstanci.
Ali da se ja vratim onoj narodnoj. Ma taj big ima kuma u normalnom životu. Čovjek ili je lud ili je najveća dobričina koju možete sresti na ovome svijetu. Od deset navečer, a sada je dok ja ovaj post pišem jedan sat iza ponoći, on njemu pokušava pomoći da osposobi kompjuter. I sam je svjestan da to ne ide. I da je propala stvar. Ali mu i dalje pomaže...
Angažiralo se njih nekoliko preko interneta da ovome bigu pomogne, a taj kum mu sve telefonski prenosi. Počele padati i oklade kad će komp letit kroz prozor. Ali onaj se ne da. Jedno 128 puta je promijenio postavke u registryju. Valjda 250 puta restartao računalo, ali avaj...... Ništa ne pomaže. A šta je još najgore... «žena» čeka na chatu kako bi se on napokon prikopčao i dvije-tri nesuvisle s njom prozborio.
I nakon jedno... a sigurno dobrih 4-5 sati patnji ( ali ne mladog Vertera, taj je amater za našeg biga), odustao je napokon shrvan očajem i nemoći nad tvrdoglavom mašinom. I sad vi samo recite da kompjuteri nisu počeli sa osobnim razvojem. Taj njegov komp pravi magarac!
Post je objavljen 22.04.2007. u 14:24 sati.