the dining rooms - KLIK
Lice mi je nategnuto platno,
kad prolazim kroz dan kao kroz šikaru,
ostaju tragovi i zarezi
kao nepravilna kolokvijalnost
koja se ponavlja,
ja padam
kad te tražim neobličnog
i podatnog kao glinu
da te umijesim u svoj svijet,
da te uramim u svoje okvire
Dobro mi ide, ta tobože, pravedna
raspoređenost šalica i tanjurića,
šampona i hlačica,
dobro mi ide sputavanje,
nasukavanje ...
na vlastite zablude,
ego-tripove, krive ljude...
dobro mi ide...i ples
Stoga, čemu štedjeti stopala,
i razmišljati o reobraziranju,
kad ionako sve, baš sve bit će gotovo,
i nestat će plahost dana,
iskrenost trena,
nestat ću ja kakvu poznajem
Post je objavljen 21.04.2007. u 19:18 sati.