Marketing
Ovdi je bia jedan post, a nije valja, pa ga je trebalo zamijenit, pa jesam.
Ma fali mi prakse, pa treba popravljat, pa šta je tu je.
Čovjek dobije neku perspektivu nakon šta vadi iznutrice iz nečega šta još ima oči. Zapravo i nije neka perspektiva, jer me neće nitko jest, barem ne skoro. Pa me tako nekako bude strah, jer šta bi tek bila sa mnom da mi sve podloge života koje ne ovise puno o meni nisi dobre kao šta jesu? One koje ovise o meni baš nisu, a eto...
Mislim da sam vjerovao da vrijeme (život, je li) ide u malim rotacijama, petljama, krugovima, vrtlozima, kako već, da je ustvari beskrajno, i da svugdi ima potpuno novih početaka koji će me skupit. A sad sve više ulazim u shvaćanje da je jednocrtno i da ima jedan početak i jedan kraj, i da se svaka stvar nastavlja i stalno ostaje i množi, i nema promjene. Otvrdnjujem u nekoj inerciji, želje i iščekivanja mi postaju dvodimenzionalni i odvojeni od onoga šta znače. Čini mi se da nemam razumjevanja, stojim vanka i sa strane nekako.
Kako bilo, primjećujem neku čudnu krivulju, po kojoj često neke stvari ispočetka radim dobro, a onda umisto da se uvježbam ih počnem lošije radit. Svašta. Eto, te lignje danas, pa fino ih treba uhvatit za glavu (e, baš za glavu, i onda misliš šta je unutra u toj glavi, i oči su sa strana i tako...) i iščupat sve šta je unutra... A zadnja dva puta kad sam ih činia, umisto da sa glavom izađu sve one čudne stvari, otkinila bi se glava, i onda bi mora nekako nalazit načina da iščeprkam te duguljaste bijele organe, dosta intimne...
Uglavnom, jutros u osam je neki veliki helikopter (kad sam bia mali govoria sam helihopter) staja iznad nebodera tu kraj Otvorenog. Zašto?
Imam i novi aparat, vidi šta radi:
Nekako bi da mi uspije satrat sve rubove i ograde i naborano tlo i beton u glavi, da se zgazi to, smeči i spešta i da se raširim i rasplinem, prepustim i otvorim.
I nije mi skroz jasno zašto su mi oko 1 popodne radijatori bili topli. Toplana oće moje novce.
Post je objavljen 21.04.2007. u 16:29 sati.